NAUKA I DRUŠTVO

Pripremila: Ljiljana Milenković

Trideset tri godine Centra za multidisciplinarne studije u Beogradu

Rasadnik naučnih kadrova

Za trideset tri godine postojanja, preko Centra za multidisciplinarne i postdiplomske studije Univerziteta u Beogradu magistriralo je preko 650 studenata, od kojih su mnogi na važnim univerzitetskim funkcijama u zemlji, dok veliki broj njih zauzima važna mesta u naučnim ustanovama širom sveta

Da li ste ikada prošli prostorom od ulice 29.novembra, prema Bogosloviji, i primetili veliku tablu na kojoj piše "Biološki institutSiniša Stanković"? Da li znate čime se bavi taj institut i da u istoj zgradi postoji i Centar za multidisciplinarne studije Univerziteta u Beogradu?

Reč je o dvema veoma značajnim institucijama Univerziteta u Beogradu, koje su do sada iznedrile značajne naučnike ove zemlje, a koji su sada, u velikom broju, sticajem raznih okolnosti, razasuti širom sveta.

Cilj: povezivanie razlicitih oblasti

Centar za multidicipliname studije osnovan je od strane Univerziteta u Beogradu 1970.godine kao javna ustanova u državnoj svojini, a na predlog Prirodno-matematičkog i Medicinskog fakulteta. Iste godine je i Skupština Srbije potvrdila osnivanje ove ustanove. U to vreme, bio je to revolucionarni poduhvat, jer se u svetu nauke tek počeo da se formira koncept multidisciplinarnosti i uočila potreba povezivanja različitih naučnih disciplina.

Direktor Centra, dr Željko Vučinić ističe da je do sada, iz raznih oblasti, preko Centra magistriralo nešto više od 650 Ijudi, a doktoriralo izmedju 50 i 70. Nastava se najpre odvijala preko Centra, a sada, tokom brojnih transformacija, kroz koje je Univerzitet u Beogradu, a i sam Centar prošao, organizaciju studija iz multidisciplinarnih i interdisciplinamih oblasti formalno organizuje Univerzitet, a Centar kao ustanova obavlja stručne i administrativne poslove. Obzirom da postoji dvostepeni sistem organizacije postdiplomske nastave, Veće Univerziteta formira programske savete za smerove koje osniva, i koji predstavljaju neku vrsta virtuelnih fakulteta.

To su obično granične oblasti koje ne mogu da se svrstaju, primera radi, i samo u matematiku ili medicinu, već dodiruju obe oblasti. Istovremeno, cilj! osnivanja ovakvih smerova je i da objedine rasute kadrovske potencijale na više fakulteta, kaže profesor Vučinić.

Trenutno postoji devet smerova, čijom se administracijom bavi Centar, i još jedan smer kojeg administrira neposredno Rektorat. Na njima su odobrene i doktorske studije, uskladjene sa Bolonjskom deklaracijom i reformom visokog školstva na univerzitetima u Evropi. To znači daje uveden sistem kredita koji omogućava razmenu studenata sa drugim univezitetima u Evropi, kaoi njihovu mobilnost. Razumevanja radi, recimo da sistem kredita praktičnc omogućava našim studentima da započete studije u Beogradu mogu da nastave na nekom od univerziteta i Evropi, ili obrnuto, buduchi da ji standardizovano gradivo koje moraji da savladaju.

Trenutno na postdiplomskir magistarskim i doktorskim studijam iz multidisciplinarnih oblasti postoj smerovi: biofizika, biomedicinsk inženjerstvo, neuronauke, nauka materijalima, smer upravljanja živo nom sredinom, veštačka inteligencij konverzija energije, istorija filozofi prirodnih i tehničkih nauka i staren stanovništva. Deseti smer (magi tarske studije) je specifičan i školu Ijude za oblast upravljanja državoi Predsednik programskog saveta ovi smera je rektor Beogradskog ui verziteta Marija Bogdanović. Spe fičnost ovog smera je da nasta zajednički izvode Beogradski, Sai jevski i "La Sapienza" univerzitei Rimu. Prva generacija ovog smera 30 studenata upisala je studije Beogradu i Sarajevu, gde je zavri prvu godinu, a potom u Rimu.

Samo za dobre studente

Preduslov za upis na multidisciplinarne studije za sticanje magistrature je da student ima prosečnu ocenu tokom redovnih studija 8, odnosno za doktorat 9.

Kod magistrature predvidjeno je da druga godina bude ta u kojoj će se utvrditi tema, raditi eksperimentalni rad i pisati magistratura, dok su kod doktorskih studija to radi u toku druge i treće godine studija. Kao jedan od uslova za prihvatanje referataipristupanja javnoj odbrani magistarske teze ili doktorske disertacije predvidja se da je prihvaćen jedan rad u nekom naučnom časopisu u slučaju magistrature, odnosno dva rada u medjunarodnom časopisu, u slučaju doktorata.

Srpska naučna elita postavila temelje

Najveće interesovanje poslediplomaca vlada za smer koji se bavi problemom životne sredine, njenom zaštitom i upravljanjem. Osim toga veliki je broj zainteresovanih studenata bio za nauku o materijalima i neuronauke.

Šta obuhvata oblast neuronauka?

To je granica izmedju medicine, biologije, fizičke hemije, prirodnih i tehničkih nauka, pri čemu se istražuju funkcija mozga, nadražljivost ćelija, putovanje signala duž različitih ćelija, koje nisu uvek samo nervne. Ova nauka istražuje i granicu izmedju neuro i imunologije, pri čemu su to fundamentalna istraživanja, koja nisu čista medicina ali mogu da koriste medicini. Reč je o granici izmedju biologije i medicine, matematike, fizike, hemije i tehničkih nauka, odgovara naš sagovornik.

On podseća na činjenicu da su na Biološkom i Medicinskom fakultetu, kao i u Biološkom institutu postojale jake grupe naučnika koje su se bavile neuronaukama i zaključuje da je, na osnovu interakcije naših uglednih naučnika iz sredine i kraja šesdesetih godina, nastao Centar za multidiscipliname studije.

Iza koncepta osnivanja Centra bila je beogradska elita naučnika, praktično iza svakog od pomenutih smerova stajao je po jedan ugledni, tada mladi akademik. U njegovom osnivanju učestvovali su profesori: Radoslav Anđus, Aleksandar Despić, Rajko Tomović, Ljubiša Rakić, Dušan Kanazir, Momčilo Ristić, Miloš Macura, Nikola Breznik, Dragutin Dražić, Miroslav Gašić, Mirko Simić, Vladimir Glišin, Zvonimir Damjanović, Radovoj Petrović, članovi takozvane Pupinove grupe koja se bavila "veštačkom rukom" i mnogi drugi ugledni nastavnici i naučnici, naglašava profesor Vučinić. Jedan od razloga osnivanja Centra bio je da se okupe stručni Ijudi za neke gran'ične oblasti, koji će formirati postdiplomsku školu u kojoj će mladi Ijudi moći da eksperimentalno rade i obrazuju se u različitim laboratorijama u beogradskoj naučnoj i istraživačkoj sredini. Vučinić ističe da je prevashodna namera bilo školovanje za naučnoistraživačku karijeru.

Praktična primena znanja

Mnoga znanja stečena kroz nastavu i školovanje iz oblasti multidisciplinarnih nauka imaju praktičnu primenu, kao što su ona vezana za starenje stanovništva, odnosno za brigu o starim osobama. Smer za nauku o materijalima, kojeg je formirao profesor Momčilo Ristić, takodje ima praktičnu primenu, jer mnogi Ijudi koji su magistrirali na ovom smeru zaposleni su u velikim industrijskim preduzećima koji se bave cementom, keramikom, staklom i drugim.

Veliki broj bivših studenata rasut je po svetu ili su predavači na univerzitetima u Srbiji i Jugoslaviji. Od 650 magistranata multidisciplinarnih studija, preko 350 njih sada imaju zvanja viših naučnih saradnika, naučnih savetnika, vanrednih ili redovnih profesora ili akademika. To govori o kvalitetu studija jer je izuzetno visok procenat onih koji su magistrirali i potom uspeli da se dokažu u naučnoj i visokoškojskoj karijeri, kaže prof.dr Branislav Živanović, iz Odseka za nauku o materijalima Centra za multidisciplinarne studije.

I u oblasti zdravstva mnogi od vodećih Ijudi u nekim od centara iz ove oblasti magistrirali su u Centru za multidisciplinarne studije. Ima Ijudi koji su se usavršavali iz oblasti nauke o materijalima a sada su uvaženi profesori na Stomatološkom fakultetu. U Centar dolaze i arheolozi koji istražuju materijale pojedinih iskopina. Dolaze mašinci, elektroinženjeri...

Ideja vodilja svih .trideset godina postojanja Centra je da se objedine kadrovski potencijali koji postoje u naučnoistraživačkim i visokoškolskim ustanovama. Primera radi, prorektor Univerziteta u Beogradu, profesor i akademik Bogdan Djurkić magistrirao je u Centru, isto kao i dekan Medicinskog fakulteta, profesor i akademik Vlada Kostić.

Pored nastavne uloge, Centar od samog početka ima i ulogu u jačanju naučnoistraživačke aktivnosti sa veomajakim istraživačkim grupama koje se bave različitim aspektima biofizike, neuronauke, akvakulture, zaštitom životne sredine, materijalima, elektrohemijom i konverzijom energije..

Ljiljana Milenković