PRIRODA

Pripremio: Dr Aleksandar Krapež

Lekari među gljivama

Gljive su poznate kao egzotična hrana, uglavnom rezervisana za poznavaoce, ali i kao povod za strašne priče o teškim trovanjima, ponekad i sa smrtnim ishodom. Tek pominjanje penicilina, i to samo kod bolje obaveštenih, izaziva prisećanje da ovaj tako važan i koristan lek vodi poreklo iz jedne gljive -Penicillium chrysogenum

Ljudi gljive koriste hiljadama godina - i kao hranu i kao lek. Jedino što je to teško dokazati jer one zbog svog mekog plodnog tela brzo propadaju i veoma retko fosilizuju. Svim verovatnoćama uprkos, nedavno je u Tirolu, na granici Italije i Austrije pronađena ljudska mumija stara preko 5000 godina, u štampi prozvana 'Eci'. Na kožnoj traci koju je Eci nosio verovatno oko članka ruke nalaze se dva grubo okruglasta komada gljive brezova guba (Piptoporus betulinus). Ovo je dokazano uz velike teškoće a i njihova upotreba je mučila naučnike. Vremenom je postignuta saglasnost da se radi o kombinovanoj medicinsko-duhovnoj upotrebi (a po tadašnjem shvatanju među to dvoje i nije bilo neke razlike). I danas se brezova guba koristi u narodnoj medicini mnogih naroda. Zna se za njeno antibakterijsko i antitumorno delovanje a za nevolju može se koristiti i za jelo kad je mlada, meka i dok joj je gorčina podnošljiva.

Korišćenje gljiva u svrhu preventive i lečenja dokumentovano je širom sveta. Njihova upotreba je ipak najraširenija u tradicionalnoj kineskoj medicini. ilustrovaćemo to na primeru nekoliko gljiva čija je popularnost i na zapadu sve veća.

Siitake (Lentinula edodes) je japansko ime za gljivu koja se u Kini i Japanu koristi bar 2000 godina a veoma dugo i gaji. Odličnog ukusa i nutritivnog sastava, šiitake je toliko popularna da po proizvodnji zaostaje samo za šampinjonom. Nesumnjivo je da su njenom uspehu doprinela i dokazana lekovita svojstva.

Šiitake je izvor lentinana - polisaharida velike molekularne težine (oko 1 milion) i ekstrakta micelijuma poznatog pod imenom LEM. Ovi i drugi proizvodi pokazali su antitumorno, imunostimulativno, imunoregulatorno, antibakterijsko i antivirusno dejstvo (čak i u nekim slučajevima HIV pozitivnih pacijenata).

Gljiva se od nedavno može nabaviti i kod nas a interesovanje za gajenje neprekidno raste.

Lakovka (Ganoderma lucidum) je poznata pod svojim japanskim (reiši) i kineskim (ling ći, ling ži) imenima. Rod Ganoderma je raširen po čitavom svetu ali nije svaka vrsta ganoderme podjednako lekovita.

Koje su dakle te čudesne moći lakovke koje je čine toliko interesantnom? Navešćemo samo ponešto.

U više od 2000 godina dugoj istoriji primene lakovke skoro da nisu zabeleženi neželjeni sporedni efekti.
Malo koji zapadni lek može da prođe ovaj vrhunski test.

Lakovka deluje preventivno.

Lakovka poboljšava cirkulaciju.

Većina koronarnih bolesti ima uzrok u lošoj ishrani što dovodi do nesrazmerno velike i neuravnotežene upotrebe masti i ugljenih hidrata. Vremenom dolazi do oštećenja krvnih sudova.

Lakovka može da reguliše ovu neravnotežu i spreči njihovo dalje propadanje.

Snižava nivo holesterola.

Povećava elastičnost kapilara što za posledicu ima bolju prokrvljenost tkiva.

Pošto je u Kini i Japanu vrlo retka, njena čudesna medicinska svojstva korišćena su u preventivi i lečenju careva i bogataša. Preokret je nastao tek 1971. godine kada je Jukio Naoi sa katedre za poljoprivredu univerziteta u Kjotu (Japan) pronašao tehnologiju za uspešan veštački uzgoj lakovke. Od tada njena slava, uspeh i potrošnja neprekidno rastu. 1996. godine proizvodnja u svetu je procenjena na 4300 tona, od čega na Kinu otpada oko 3000 tona. U međuvremenu je proizvodnja proširena iz jugoistočne Azije i na druge regione a interes je sve veći.

Reguliše krvni pritisak. Posebno je vredna njena sposobnost sniženja donjeg (dijastoličnog) pritiska.

Sprečava trombozu.

Pojačava i reguliše rad imunog sistema čime se poboljšava odbrambena moć organizma a da pritom nema alergijskih reakcija.

Lakovka sadrži polisaharide velikih molekulskih težina. Oni se dosta teško apsorbuju ali se u prisustvu vitamina C razlažu do oligoglukana koji je mnogo lakše prihvatljiv i koji stimuliše makrofage koje pokreću imuni sistem.

9. Korisna je za dijabetičare jer snižava nivo šećera u krvi.

10. Ipak, verovatno je najznačajnija sposobnost lakovke da zaustavi rast nekih vrsta raka (sarkom 180, rak dojke, jetre, pankreasa itd.) a u nekim slučajevima i da ga izleči.

Svi delovi lakovke se koriste ali na različite načine. Ako ne koristite već pripremljene kapsule, tablete, sirupe i slično, najpristupačnije je korišćenje plodnog tela od koga se pravi čaj. Gljiva nije jestiva jer je gorka i plutasta. Raste i kod nas, na panjevima i stablima mrtvog drveća, naročito hrastova.

Jedna od jestivih gljiva koja je u svetu doživela kratkotrajnu siavu čudesne lekovite hrane je i Judino uvo (Auricularia auriculajudae). Gljiva je u stvari bez posebnog ukusa i mirisa a upotrebljava se zbog svoje teksture (koja podseća na svinjsko uvo iz pihtija), a još više zbog svojih lekovitih i preventivnih svojstava. Kao jestiva je kod nas slabo poznata -koristi se isključivo u kineskim jelima odakle dolazi i tradicija njenog korišćenja u medicinske svrhe. Pripisuju joj se antitumorna, antivirusna, antibakterijska i protivparazitska svojstva. Koristi se za lečenje visokog krvnog pritiska i drugih kardiovaskularnih bolesti, lumbaga, reumatizma, nekih specifičnih oblika šećerne bolesti, za opštu stimulaciju imunog sistema i štošta drugo. Ipak, za razliku od drugih gljiva, npr. lakovke ili šiitake, čija su medicinska svojstva detaljno ispitana (i uglavnom potvrđena), o Judinom uvetu nemamo mnogo pouzdanih informacija. No ako već želite da koristite Judino uvo u medicinske svrhe, dobro je da imate na umu sledeće:

Lekovitost Judinog uveta nije pouzdano naučno dokazana.

Ograničite se na konzumiranje do 150g gljive nedeljno. Veće količine mogu izazvati neželjene posledice.

Postoje indicije da plodno telo koje raste na osušenim granama zove (što je kod nas najčešće slučaj) ima jače lekovito dejstvo od gljiva koje rastu na drugom drveću.

Obavezno se konsultujte sa svojim lekarom. On će vas upozoriti u slučaju da Judino uvo nije saglasno sa lekovima koje trenutno koristite.

5. Gljivu ne smeju koristiti trudnice i dojilje.

Judino uvo raste i kod nas, u vlažne jesenje dane ali i u toplim zimskim periodima kada otopljeni sneg dobro navlaži osušene grane, pre svega zove ali i drugog listopadnog drveća na kojima gljivu možemo naći. Sakupljene gljive možete osušiti i čuvati u zatvorenim teglama i koristiti kao dodatak supama, čorbama i kineskim jelima.

I mnoge druge gljive smatraju se lekovitim - ponekad s punim pravom ali ponekad i ne. Naučnici intenzivno rade na proučavanju mnogih od tih vrsta i pokušavaju da utvrde pouzdanost narodnih verovanja. Sve to naravno dugo traje. U međuvremenu možete koristiti one za koje je lekovitost pouzdano utvrđena ili one koje su jestive i ukusne, pa pošto su gljive kvalitetna hrana sa dosta mineralnih soli i vitamina, ni njihov dobar uticaj na vaše zdravlje neće izostati. Uz već pomenutu šiitake to su i jesenji vrganj (Boletus edulis), lisičarka (Cantharelus cibarius), bukovača (Pleurotus ostreatus), modrikača (Lepista nuda), zimska panjevčica (Flammulina velutipes) i druge.

Dr Aleksandar Krapež