ASTRONAUTIKA

Pripremio: N. i C. Ivanović

Bušovi planovi uznemirili i NASU
Povratak Mesecu

Inicijativa predsednika Buša o izgradnji baze na Mesecu koja će poslužiti kao odskočna daska za let na Mars, detaljno se analizira u krugovima bliskim kosmičkim istraživanjima. Dok jedni misle da je priroda ovog koraka isključivo vezana za nastojanje predsednika Buša da proširi naše kosmičke horizonte, drugi smatraju da je u pitanju politički trik koji posle 11. septembra, Avganistana i Iraka, treba Americi da skrene pažnju na neke druge stvari. Uz to, kažu ovi drugi, predsednički izbori kucaju na vrata

I Evropa na Zemljinom satelitu? Ako biste imali milijarde da ih potrošite na slanje Ijudi u svemir, gde biste ih poslali? To je pitanje koje je Evropska Svemirska Agencija postavila timu nezavisnih stručnjaka, ali nije dobila odgovor kakav je očekivala. ESA je 2001. obelodanila ambiciozni program istraživanja svemira usmeren na Mars. Ona planira da pošalje niz robotskih sondi na Crvenu Planetu, za kojom bi sledila Ijudska misija 2030. g. Ali, "Nevv Scientist" je saznao da Tim svemirskog lifta ("Human Spacelift Vision Group"), koji je sastavio direktor ESA za svemirske letove sa Ijud-skom posadom Jorg Fojstel-Bojhl, kaže da je najverovatnije da će Evropa ići na Mesec. Odbor od 22 člana zamoljen je da razmotri razne scenarije za istraživanje svemira od 2005. do 2025, i da "ispravno razmisli pre nego što se odluči i potroši novac na pogrešnu stvar", kaže Fojstel-Bojhl. "Na moje iznenađenje, oni su preporučili da se koncentrišemo na Mesec". Odbor je odbacio misiju na Mars, kao i izgradnju svemirskog sela u bliskoj orbiti Zemlje. "Mars je najuzbudljiviji, ali je takođe veoma težak", rekao je član tog odbora Jan Kroford sa londonskog Birkbek koledža. Trebalo bi osam meseci, pa i više, da se stigne do Crvene planete. Do Meseca treba samo nekoliko dana.

Za razliku od većine svojih prethodnika, Džordž Buš mlađi nikada nije ispoljavao posebno interesovanje za kosmička istraživanja. Kao guvemer Teksasa, nikada nije posetio Džonsonov kosmički centar u Hjustonu, "meku" američke kosmičke industrije. Prvi put je to uradio posle tragedije "Kolumbije", pre godinu dana, da kao prvi stanar Bele Kuće oda poštu nastradalim astronautima.

Posle spuštanja rovera "Spirit" na Mars, proteklog januara, pročule su se glasine da će uskoro iz Bele Kuće poteći značajna inicijativa koja će umnogome odredite smemice NASA-e, a velikim delom i čitavog čovečanstva kada su kosmička istraživanja u pitanju. I ona je stigla u formi obraćanja predsednika Buša, ali ne u Kongresu, onako kako je to 1961. učinio Kenedi kada je pozvao Ameriku da osvoji Mesec, već pred američkim astronautima, u društvu administratora NASA-e Šona O'Kifa (Sean O' Keafee).

Da podsetimo kako je Bela Kuća trasirala puteve kosmičkih istraživanja. Džon Kenedi je najavio osvajanje Meseca pre isteka šeste decenije XX veka. Njegov naslednik, Lindon Džonson, ophrvan Vijetnamom, uspeo je da viziju Kenedija dovede do samog kraja, ali je Ričard Nikson bio taj koji je 1969. prvim Ijudima na Mesečevoj površini čestitao grandiozan uspeh. U finišu programa "Apolo" 1972. on je najavio projekat "Spejs šatl", koji je razvijan tokom Fordove i Karterove administracije.

Kada je Ronald Regan živeo u Beloj Kući, 1981. prvi šatl je zagrmeo nad Kejp Kanaveralom, što je Reganu bio povod da najavi gradnju orbitalne stanice "Fridom". Dok je NASA radila na razvoju projekta "Fridom", predsednik Džord Buš, otac sadašnjeg predsednika, najavio je na sva zvona let na Mars kao sledeći korak na čovekom putu u kosmos. Čak je rečeno da će prvi ljudi na "Crvenoj planeti" obeležiti petu deceniju prvog spuštanja na Mesec. Znači 2019, prema tom planu, trebalo je da prvi ljudi kroče na Mars. Sve je bilo lepo zapisano, ali kada je Kongres čuo da će let na Mars koštatl preko 200 milijardi dolara, inicijativa je odbačena.

Videvši da projekat "Fridom" značajno kasni, i da su mnogi rokovi postavljeni pre nekoliko godina prekoračeni, što je progutalo milijarde, predsednik Klinton je doneo odluku o radikalnoj promeni projekta. Najznačajnija je bila ta da su Rusi, koji u to vreme nisu znali šta uraditi posle "Mira", ušli u igru. Tako je rođena još uvek bezimena Međunarodna kosmička stanica (ISS) koja se evo već šestu godinu gradi.

Predsednik Buš mlađi je došao na tron u veoma osetljivo vreme, kada je američka nacija doživela (i još uvek doživljava) bolne udarce. Njegova popularnost, posebno u svetlu događaja u Iraku, naglo opada. Pogibija sedmočlane posade šatla "Kolumbija" bila je još jedna kap žuči. NASA je ionako bila kritikovana za neambiciozne i monotone okolozemaljske misije, bez ikakvih ozbiljnijih poduhvata na horizontu. Posebno veliki kritičari ovakve politike su astronauti, veterani programa "Apolo", jedini Ijudi koji su leteli sa one strane Zemljine gravitacije. A to je bilo tako davno.

Uspeh "Spirita" i "Oportjunitija", koji na Marsu sada tragaju za davno usahlom vodom, bio je pravi povod za veliku inicijativu povratak na Mesec, i potonji let na Mars. Ono što je možda prošlo sa manje publiciteta je i najava gašenja programa "Spejs šatl" 2010. kao deo ove inicijative.

Kako je glavni faktor u svemu ovome novac, Buš je predložio Kongresu da budžet NASA-e za 2005. poveća sa 15.38 na 16.24 milijardi dolara, i da se sukscesivno uvećava tokom narednih godina. Tako će kosmičke nauke u tom budžetu dobiti nešto više novca (4.07 milijardi), budžet nauka koje se bave istraživanjima Zemlje će biti smanjen, dok će biološka istraživanja dobiti veća sredstva. Ostatak budžeta će u potpunosti biti dodeljen projektima koji su vezani za pilotirane misije - a to su program "Spejs šatl", Međunarodna kosmička stanica i projekat letelice koja će odvesti ljude na Mesec. Posle završetka gradnje ISS-a, program "Spejs šatl" će biti ugašen, smeniće ga jeftinija i sigurnija letelica koja će saobraćati na relaciji Zemlja-ISS-Zemlja, što će preusmeriti novac trošen za "Spejs šatl" prema novim projektima za let na Mesec i dalje na Mars.

Kao i u vreme priprema programa "Apolo", i u okviru prvog dela nove inicijative, istraživanja Meseca će biti obavljena pomoću robotizovanih letelica, koje bi utrle put za čovekov povratak na Mesec. Da podsetimo, poslednji ljudi napustili su Mesec u vreme kada mnogi čitaoci "Planete" nisu bili rođeni - decembra 1972. Prva automatizovana letelica treba da poleti prema Mesecu 2008. Biće to najverovatnije orbiter, koji će kružeći oko Meseca, napraviti prve digitalne mape našeg najbližeg nebeskog suseda. One će biti upotrebljene prilikom selekcije najpogodnijeg mesta spuštanja ljudi. Takođe, ovaj orbiter treba da pomogne naučnicima da stvore globalnu predstavu o rasporedu resursa na Mesecu, a posebno leda koji je nataložen u večitim senkama kratera oko mesečevih polova, tokom milijardi godina za vreme pada kometa. Voda bi bila korišćena ne samo za piće stanovnika prve lunarne baze, već i kao vodonično gorivo za misije sa Meseca prema Marsu. Orbiter će istraživati i radijaciona polja oko Meseca, budući da, iako zvuči nelogično, više znamo o radijaciji na Marsu, nego na Mesecu.

Naredne, 2009. godine, na Mesec će biti spušten lender čija misija još uvek nije najjasnija. Moguće je da na njemu bude rover sličan ovima koji sada čeprkaju površinu Marsa. Ove dve misije će pomoći da se čovek najranije 2015. uputi prema Mesecu.

Ono što je jasno i što naučnike, posebno geologe brine, je da ove misije neće imati naučnoistraživački karakter, već će njihova uloga biti diktirana pripremama za povratak ljudi na Mesec. Prvi čovek za nauku u NASA-I, Edvard Viler, kaže da je to logično, budući da "nameravamo da odemo na Mesec, da bi sa njega krenuli na Mars, gde ćemo se baviti pravom naukom".

lako mnogo toga u programu oko Meseca nije najjasnije, još je veća dilema let na Mars. Ideja je da se posle postavljanja lunarne baze, sa Meseca prema Marsu lansira kosmički brod sa Ijudskom posadom. Kao što je poznato, Mesec pruža velike mogućnosti za lansiranja, zbog svoje manje gravitacije i totalnog vakuuma. Dosadašnje misije na Mars su bile usmerene ka analizi klimatskih događaja, atmosfere i potrazi za vodom u nastojanju da se dokaže da je nekada tamo bilo primitivnijeg oblika života. Medjutim, prve marsijanske misije u okviru Bušove inicijative biće usredsredjene na analizi bezbedonosnih uslova na Marsu, na razvoju tehnike koja će povećati sigurnost boravka prvih istraživača "Crvene planete", kao i na analizima eventualnih bioloških materija. Očekuje se da će NASA 2011. preusmeriti fokus svojih marsijanskih misija na one koje treba da pomognu čovekovom iskrcavanju na Mars. Jedna od njih je misija transporta uzoraka sa Marsa na Zemlju, koja treba da bude ostvarena najranije 2013. i za koju u budžetu za 2005. ima odvojenog novca. U Bušovoj inicijativi nema preciziranih rokova za spuštanje čoveka na Mars, već odrednice da se ti rokovi postavljaju u okviru dinamike razvoja i realizacije odgovarajućih projekata. Sa ove distance, ako se ništa spektakularno ne desi, treba očekivati da će prvi ljudi krenuti prema Marsu najverovatnije u periodu izmedju 2020. i 2030.

Ono što nedostaje u ovoj inicijativi je najava međunarodnog karaktera ovih istraživanja, i za Kongres sigurno najvažnije - cena kompletnog programa. To će najverovatnije na kraju i odrediti sudbinu Bušovog plana.

N. i C. Ivanović