ASTRONOMIJA
Pripremio:N.B
Supernove i život
 Rani Svemir je bio beskrajan prostor ispunjen vodonikom, helijumom i sa malo litijuma, bez elemenata potrebnih za život kakav mi poznajemo. Od ovih prastarih gasova stvorene su ogromne zvezde, 200 puta masivnije od Sunca, sagorevajući takvom brzinom da su živele samo 3 miliona godina pre nego što bi eksplodirale. Ove eksplozije u svemiru dovele su do širenja elemenata kao što su ugljenik, kiseonik i gvožđe. Simulaciju čitavog ovog procesa, obavili su V. Brooma, sa Harvvard-Smithsonian Centra, N. Jošida, iz National Astronomical Observatory of Japan, i L. Hernquist, sa CFA, pokazala je da se upravo tako dogodilo.
"Mi smo iznenađeni žestinom eksplozija prvih supernova. Svemir koji je bio u stanju spokojstva i mira bio je brzo i nepovratno transformisan ogromnim ubrizgavanjem energije i teških elemenata, stvarajući uslove za dugotrajnu kosmičku evoluciju koja je eventualno dovela do života i inteligentnih bića kao što smo mi", kaže Bromm.
 Oko 200 miliona godina posle Velikog praska, svemir je počeo da doživljava dramatične eksplozije. Ove prve zvezde su bile masivne i brzo su sagorevale fuziono gorivo, pretvarajući svoj vodonik u teške elemente kao što su ugljenik i kiseonik. Pri kraju života ove zvezde su nastavile da sagorevaju ugljenik i kiseonik stvarajući sve teže i teže elemente, da bi na kraju ostalo gvožđe. Kako gvožđe nije moglo da se sagori i pretvori u energiju, prve zvezde bi konačno eksplodirale kao supernove.
Svaka od ovih prvih masivnih zvezda bi pretvorila oko polovine svoje mase u teške elemente, većinom u gvožđe. Kao rezultat, svaka supernova bi poslala u međuzvezdani prostor oko 100 solarnih masa gvožđa. Na taj način, mlad svemir, star samo 275 miliona godina, postao je prebogat metalima.
Proces rasejavanja je bio pomognut strukturom mladog svemira, malom veličinom i malom međusobnom udaljenošću ovih protogalaksija. Superkompjuter koji su ovi naučnici koristili prikazuje da su najenergičinije eksplozije supernove emitovale udarni talas koji je odbacivao teške elemente na daljinu do 3.000 svetlosnih godina. Ovi šok talasi su slali ogromnu količinu gasova u međugalaktički prostor, ostavljajući iza sebe vrele "mehure", koji bi započinjali novi krug formiranja zvezda.
Ekspert za supemove, R. Kiršner, kaže: "Ovo je fascinirajuća teorija, zasnovana na našim dosadašnjim saznanjima o procesima u prvim zvezdama. Za par godina, kada bude lansiran novi WEBB svemirski teleskop, bićemo u mogućnosti da vidimo ove prve supemove i testiramo novu teoriju".
L. Hernkuist dodaje da druga generacija zvezda sadrži teške elemente iz prve generacije zvezda, seme od kojih su kamene planete kao Zemlja mogle nastati.
"Bez prvih generacija zvezda, naš
svet ne bi ni postojao".
N B
VESTI |
Novi sateliti Urana |
Prva evropska misija ka Mesecu |
Pronađena su dva nova satelita Urana. Sateliti su prečnika 12 i 16 kilometara i to su do sada najmanji otkriveni Uranovi sateliti. Ovim je Uran dospeo na treće mesto među planetama po broju pronađenih satelita. Sada ih ima ukupno 24. Novi sateliti su dobili privremene oznake S/2003 U1 i S/2003 U2 koje će biti u upotrebi dok Međunarodna astronomska unija ne potvrdi otkriće i dok sateliti ne dobiju svoja stalna imena. S/2003 U1 je veći od ova dva satelita, a Habl ga je uočio između orbita satelita Puck, najvećeg od Uranovih satelita koje su otkrile još letelice Vojadžer i Mirande. Interesantno je da su astronomi ranije verovali da je prostor između ova dva satelita prazan. S/2003 U1 se nalazi na 97 700 kilometara daleko od matične planete koju obiđe za 22 sata i 9 minuta.
S/2003 U2 je najmanji do sada pronađeni satelit Urana i ima 12 km u prečniku. Od gigantske planete udaljen je 74 800 km i obiđe je za 14 sati i 50 minuta. Sateliti su otkriveni pomoću hablovog svemirskog teleskopa. Više nego samim otkrićem astronomi su zadi-vljeni činjenicom da su u stanju da vide tako malene objekte na ogromnom rastojanju od 2,8 milijardi kilometara.
|
Raketa Ariana 5 lansirana iz svemirskog centra Gvajana 27. septem-bra o.g. u 23:14 sati po UT vremenu odnela je u svemir lunarnu sondu SMART-1 (Small Missions for Advanced Research and Technology). SMART-1 je prva robotizovana letelica koju je ESA poslala ka Mesecu. To je istovremeno i prva lunarna letelica koja je uopšte poslata na naš prirodni satelit u poslednje četiri godine.
SMART-1 je, nakon što se odvojio od Arijane počeo da koristi jonski pogon i do Meseca će leteti 16 meseci nakon čega bi trebalo da otpočne svoju šestomesečnu misiju mapiranja Meseca u potrazi za rešenjem nekih detalja o njegovom nastanku, pre nekih 4 milijarde godina.
Drugi instrumenti sonde imaće zadatak da pronađu naslage leda u kraterima u blizini Mesečvih polova čija su dna večno sakrivena od Sunčevog zračenja. Postoje naznake da se u nekim od tih kratera nalazi voda u ledenom stanju pošto do dna ovih kratera ne dopiru Sunčevi zraci koji bi otopili led, posle čega bi voda isparila. |
| |
Nikola Božić |
|
