EKOLOGIJA
Pripremio:Miodrag Kovačević
Srpske šume na izdisaju
Svima je poznato koliko su Ijudi nemarni prema svetu oko sebe, a ipak, veoma malo čine da to promene. Šume su, verovatno, prve na listi za odstrel, čovekovog neodgovornog odnosa prema prirodi. Možda bi se, ipak, naše navike promenile kada bi smo više znali o tome koliko jedno jedino drvo znači za prirodnu ravnotežu.
 Svako može sa lakoćom da poveže ime Šumadije sa nekada postojećim šumama na ovom području. Medjutim, retko bi ko razumeo žalbe putnika iz prve polovine XIX veka, da su se sa velikim naporom probijali kroz izuzetno guste i teško prohodne šume Kneževine Srbije. Te žalbe bile su opravdane i na našim precima ostaje velika odgovornost što su dozvolili uništavanje tih šuma. Jalova nam je uteha, činjenica da nigde oko nas situacija nije bolja. Evropaje izgubila 70% svog šumskog bogatstva, Brazil 40%, Filipini 30%... Računa se da godišnje nestane oko 16 miliona hektara šuma na svetu. Šteta se, tek donekle, kompenzuje pošumljavanjem, ali to je sasvim nedovoljno uz naznaku da to čine samo bogate zemlje. Siromašnije zemlje za pošumljavanje jednostavno nemaju novca. Zato je u njima za održavanje šuma važan svaki dobronamerni čovek, pa njegovo obaveštavanje o koristima koje one pružaju ima veliki značaj.
 Neposredna i najveća korist od šumskog bogatstva je proizvodnja kiseonika. Postavlja se pitanje, koliko šume u Srbiji mogu da proizvedu kiseonika, a koliko jedno skromno drvo ispred vaše kuće.
Istraživanjem je utvrđeno da jedna bukova šuma može da proizvede oko 9,6 tona suve materije po hektaru za jednu godinu. Istovremeno, ta šuma proizvede oko 4 tone kiseonika po hektaru za godinu dana.
Srbija ima oko 2.000.000 hektara šuma, što znači da one godišnje proizvode oko 8.000.000 tona kiseonika. Zadivljujuća proizvodnja i to bez ikakvog kapitala. Lako je utvrditi kako se u to uklapa i drvo ispred vaše kuće. Da bi smo vam pomogli dajemo vam tabelu za godišnju proizvodnju suve materije za naše najčešće šumske vrste.
U tabeli su date godine kada stablo postiže najveći prirast. Ako dozvolimo da stablo doživi te godine ono će proizvoditi i najviše kiseonika. Prema tome, stabla do tih godina treba negovati, a posle ih treba uklanjati i zamenjivati mladim sadnicama.
Vrste drveta |
Starost stabala (god) |
Maksimalan godišnji prirast |
Prirast suve materije (Kg) |
TOPOLA |
15 |
0,125 |
54.00 |
SMRČA |
60 |
0,092 |
36.00 |
JELA |
75 |
0,145 |
54.00 |
Sagorevanje drvne mase je obrnut proces fotosintezi. Ono uništava dugogodišnji "trud" drveta. Shodno tome, tada se oslobađa ugljendioksid, voda i energija. Upravo ovo oslobađanje ugljendioksida, kako tvrde neki naučnici, daje najveći doprinos nastanku efekta "staklene bašte". Istraživanjem je utvrđeno da se sagorevanjem jednog kilograma drveta oslobađa 1,5 kilograma ugljen-dioksida. Tada naša topola sagorevanjem daje svoj doprinos stvaranju efekta staklene bašte od 81 kilograma ugljendioksida po svakom kilogramu drvne mase.
U našoj zemlji sagori se godišnje oko četiri miliona tona ogrevnog drveta što znači da je doprinos Srbije svetskom bilansu ugljen-dioksida oko šest miliona tona godišnje.
Miodrag Kovačević
|
