PRIČA SA NASLOVNE STRANE

Gore za ljude - bolje za meterorologe

Branko Sparavalo: Zima, već od oktobra.
Andreas Finke: Srbima je veselo i kada sekire padaju

Tropske vreline koje haraju Evropom su dobra stvar. Samo nesnosno znojav dan - jedan Francuz, Nemac ili Srbin osećaju kao dokaz za upozorenja o ugroženosti planete. Uostalom kako će bez takvih činjenica neka velika fabrika prihvatiti da smanji određene vrste zagađenja. Gasovi koji 2003. proširuju ozonsku rupu pokazaće svoje razorno dejstvo tek za 30 godina kada mi budemo stari ali tada će na Zemlji biti naša deca. Jedna od obaveza meteorologa jeste da probude kod ljudi osećaj za takva pitanja.

Dok iznosi svoja profesionalna ubeđenja Nemac Andreas Finke, iz vodeće evropske meteorološke kuće "Meteos", ne propušta da naglasi da klimatski ekstremi na planeti mogu da se objasne na dva načina. Jedan je fenomen "El Ninjo" i drugi globano zagrevanje planete.

Nevini "El Ninjo"

Fenomen specifičnog sklopa vazdušnih kretanja i promena vazdušnog pritiska poznat pod nazivom "El Ninjo" odgovoran je za monsune u Indiji. Padavine tamo traju dva tri meseca i za jedan dan po kvadratnom metru odgovaraju količini koja u Beogradu padne za više od šest meseci. Slično je i u Bangladešu gde haraju poplave, dok na drugoj strani sveta, u Africi, svake druge godine izaziva nestašice vode. U istom intervalu Sahara se sa južne strane proširuje.

Međutim, razlog za veoma toplo vreme u Evropi ovog puta nije "El Njino", ističe Finke: "Takve prilike imali smo u svakom veku i mogu da se pojave bilo kada. Ipak njihov uticaj na ljude je vrlo surov. Na "Starom kontinentu" je do 10. avgusta, po najstrožim medicinskim kriterijumima, umrlo 70 ljudi. Za meteorologe je dobro što se pojavljuju te ekstremne vremenske prilike zato što to ljudi osećaju kao dokaz ekstremno lošeg stanja planete".

Problem sa izučavanjem posledica koje donosi globalno zagrevanje planete leži u činjenici da je za izradu kvalitetnih statističkih podataka potrebno bar 30 do 60 godina. U isto vreme pogrebnici u Francuskoj, Italiji, Portugaliji i Španiji ukazuju da je, u prvoj nedelji avgusta, broj umrlih uvećan za 20 odsto.

Stereotip ili opstanak

Međunarodni meteorološki servis "Meteos", za koji radi Andreas Finke, nastao je 1990. godine u Minhenu, u vreme ekspanzije malih radio stanica koje su priželjkivale ekskluzivne vremenske podatke kako bi povećale slušanost. U međuvremenu "Meteos" je postao jedna od najuglednijih kuća te vrste u Evropi. Finke posebno ukazuje da meteorolog koji drži do svog ugleda nikada neće dati prognozu za period duži od 7 do 15 dana.

"U stalnom smo kontaktu sa Univerzitetima u Nemačkoj, Velikoj Britaniji i Beogradu. Proveravamo istraživanja koja su u toku kako bi se razmenom iskustava i saznanja unapredila meteorologija. Razlog je jednostavan. Najozbiljnije dugoročne prognoze daje Univerzitet u Berlinu, a njihova tačnost iznosi 55 - 60 odsto.

Ugledni nemački meteorolog uka-zuje na paradoks da je vlada SAD koja, kako kaže, isključivo radi za industriju i novac koji ona donosi, do nedavno bila lider u ekologiji.

"I pored protivljenja da potpiše Ugovor iz Kjota, do 1999. godine, imali su najbolja zakonska rešenja koja je Evropska Unija kopirala. Danas je situacija sasvim preokrenuta. Po mom mišljenju Vlade SAD i Japana i Kine, na primer, vode kratkoročnu politiku podržavanja ekonomskih aktivnosti koje za kratko vreme donose mnogo novca. Ipak, kad tad, moraće da se okrenu zaštiti životne sredine, a Evropska Unija već je stekla veliku prednost u razvoju industrije vezane za ekologiju. Ovladali su u odnosu na SAD alternativnim izvorima energije (Sunce, vetar, talasi), tehnologijom prečišćavanja vazduha i vode i drugim tehnologijama koje dugoročno donose tehnološku prednost".

Prognoza šampiona

Nemački "Meteos" prisutan je u Srbiji od 2000. godine kada su kupili "Tehnikom veder", beogradsku meteorološku firmu koja je tri godine za redom bila prvak u meteorološkim prognozama.

Branko Sparavalo, danas prvi stručnjak beogradske podružnice "Meteosa", ukazuje da poslednjih 100 godina postoji stalna tendencija povećanja temperature. "U atmosferi postoje dva osnovna sistema koji uslovljavaju vremenske prilike. To su "cikloni" i "anticikloni". Kretanja koja doprinose stvaranju oblaka i kiše i niskog pritiska su ciklon. Anticiklon predstavlja stanja visokih pritisaka koja donose stabilizaciju atmosfere i silazna strujanja. Suše i poplave koje su sve češće na našem području i u celoj Evropi su posledica ciklona. Njegova aktivnost na Atlantiku koja donosi padavine u Evropi je ili slaba ili je nema. Uz to, sve više se pomera prema američkom kontinentu".

Najviša temperatura vazduha u Beogradu izmerena je 12. avgusta 1921. i 9. septembra 1946. godine i to čitavih 41,8 stepeni. Iako leto u Srbiji i Crnoj Gori nije bilo vrelo kao u Evropi, Sparavalo za "Planetu" najavljuje da na jesen neće biti "miholjskog leta":

"Postoje nagoveštaji da će za razliku od leta jesen biti izrazito hladna, naročito od oktobra. Čak hladnija nego obično".

I Branko Sparavalo i Andreas Finke se slažu da je bioprognoza veoma važan preventivni momenat u čuvanju zdravlja hroničnih bolesnika. Zdravi ljudi kod naglih promena pritiska, na primer, najčešće dobiju glavobolju. Posebna priča je mentalitet ljudi zbog kojeg i nagla promena vremena različito deluje u različitim zemljama, kaže Finke:

"Volim da dođem u Srbiju pošto ste uvek spremni za šalu bilo na svoj ili tuđ račun. Beograđani imaju isti mentalitet kao Madriđani. Kada vam je teško vi se smejete".

Vladimir Jovanović