ASTRONOMIJA
SRBIJA Dobija novi astronomski teleskop
Pogled u kosmos s vrha Vidojevice
Naši astronomi će konačno "progledati" prema vasionskim visinama kroz novi teleskop, koji stiže do kraja godine. Domaći astrofizičari dočekuju ga posle više od 80 godina, još uvek posmatrajući planete i kosmičke pojave teleskopom na Zvezdari, dobijenim za ratnu reparaciju davne 1924. godine.
 Novom teleskopu, koji će ukrašavati vrh planine Vidojevice u Topličkom kraju, na 1150 metara nadmorske visine, obradovali su se svi, a naročito najmlađi srpski astronomi. Od prošle godine nekoliko njih, prvi put posle čitave decenije, rešili su da, uprkos pozivu u inostranstvo, ostanu u Srbiji i bave se svojom naukom. Nova astronomska posmatračka stanica niče nadomak Prokuplja. Naučnici su izračunali da će pogled u nebo sa tog mesta biti najčistiji, lišen velegradskog svetlosnog zagađenja, koje lagano beogradski "nebeski vidikovac" čini ne samo prestarelim već i neupotrebljivim.
- Višedecenijski san o novom teleskopu i posmatračkoj stanici počeo je da se pretvara u stvarnost. Dobili smo sredstva iz Ministarstva nauke i tehnologije Srbije i naručili prvi, manji teleskop, koji iz Nemačke treba da stigne do kraja godine. Košta oko 70 000 evra a njegovim instaliranjem biće završena prva faza izgradnje posmatračke stanice s pratećim zdanjima. Ukupno, za to utrošićemo između 120 i 140 hiljada evra - priča dr Zoran Knežević, direktor nacionalne Astronomske opservatorije u Beogradu. - U narednoj, kako se nadamo, prvoj godini rada uz pomoć novog teleskopa, nećemo odmah moći da se uključimo u svetske tokove praćenja svemirskih zbivanja. Ali detaljno ćemo ispitati astroklimatske uslove na samoj lokaciji, prozračnost neba, odnosno ima li kakvog svetlosnog zagađenja i kakva je vidljivost zvezda, planeta...
Promena finansiranja nauke za
država mlade u zemlji |
 Dr Zoran Knežević, direktor Astronomske opservatorije u Beogradu, s velikim zadovoljstvom ističe da su počeli da duvaju neki dobri vetrovi iz republičkog Ministarstva nauke, koji će zadržati naše najobrazovanije mladiće i devojke da žive i rade tu gde su rođeni i gde pripadaju. Proteklih desetak godina svi su bežali glavom bez obzira i odreda se odlično snalazili u svetu, koji je raširenih ruku prihvatao naše mlade istraživače sa znanjem u koje oni nisu uložili ni pare. Tako smo, eto, godinama školovali svoje generacije za svet i ostajali na sve starijem kadru. Finansiranje konkretnih programa od strane Ministarstva nauke i tehnologije Srbije najbolja je formula stvaranja uslova za nastavak istraživanja i obrazovanja mladih ali i podrška radu već iskusnih i proverenih kadrova. Mi jesmo ostali bez mladih astronoma ali, u teoretskom smislu, naši naučnici u srednjim godinama držali su korak sa svetom. U praktičnim merenjima i posmatranjima nismo mogli mnogo da uradimo sa teleskopima koji su zastareli i od kojih su još svega tri u funkciji.
|
Prvi novi mali teleskop s veoma modernim sklopom, čija će mehanika i elektronika biti delo nemačkih a optika ruskih eksperata, samo je prethodnica dvostruko jačeg reflektora, s prečnikom ogledala od 1,2 do 1,5 metara. Za ovaj teleskop, koji srpske naučnike vodi pravo u rang razvijenih evropskih posmatračkih astronomskih standarda, treba više od milion evra a još nekoliko desetina potrebno je za prateći paviljon. Dok ne stignu bolja vremena, odnosno potrebna sredstva, naši istraživači moći će kvalitetnije nego do sada da posmatraju tela u Sunčevom sistemu i promenljive zvezde i rade na još nekim programima.
- Glavna srpska posmatračka stanica seli se, dakle, iz Beograda?
- To je neminovno jer i u najvedrijim noćima, iz Beograda je sve teže videti zvezdani Mlečni put. Velegradsko svetlosno zagađenje toliko uzima maha da deca glavnog grada ubrzo neće znati šta su to i kako izgledaju zvezde jer neće, zbog svetlosnog zagađenja i smoga, moći da ih posmatraju dok odrastaju. Mrak koji nestaje i menja prirodni fon noći, obojene toplom mesečinom, nije samo problem Beograda i ne pravi problem samo astronomima. Više od dve trećine Amerike i polovina Evrope izgubili su kosmičku sliku i stanovnici tih područja jedva naziru galaksiju Mlečnog puta. Bogatije zemlje traže i nalaze rešenja. Ona postoje i nisu tako nedostižna kako se naoko čini.
Naši mladi astrofizičari traženi u svetu |
 Ko upiše i diplomira astrofiziku u Srbiji, prevashodno na beogradskom Fakultetu fizike, ima otvoren put do američkih i poznatih evropskih univerziteta i naučnih astronomskih opservatorija. Poslednjih deset godina naši mladi astronomi su, gotovo svi odreda, odmah po završetku studija pozivani u inostranstvo, gde su im pruženi uslovi za daljnje školovanje i istraživački rad. Prvi put prošle godine, tri mlada srpska istraživača, po dobijanju diplome, nisu krenuli put Amerike ili Italije. Potpuno slučajno sva tri astrofizičara, odnosno astronoma su - devojke! Ministarstvo nauke i tehnologije Srbije ponudilo je Ivani Damjanov, astrofizičaru iz Pančeva, Sanji Danilović, astrofizičaru iz Ivanjice, i Nataši Todorović, astronomu iz Bosne i Hercegovine, da se uključe u konkretne projekte na kojima mogu da rade u svojoj zemlji, kao stalno zaposleni naučnici u kadrovski već dugo staroj Astronomskoj opservatoriji u Beogradu. Uz plate dobijaće i sredstva za nastavak školovanja, magistarski i doktorski rad. Devojke koje nebo gledaju na drugi način od svojih vršnjaka, navele su da su prihvatile poziv da ostanu u zemlji i da se nadaju da će u Srbiji moći da se razvijaju u naučnoistraživačkom smeru. Naravno, i da će u svakoj prilici moći da privremeno otputuju na neku od svetskih posmatračkih opservatorija, kako bi, dok to ovde ne bude moguće, kosmos posmatrale okom najmoćnijih teleskopa, prečnika od nekoliko do deset metara - koji u Srbiji nikada neće moći da se instaliraju jer naša zemlja nema planinske vrhove od tri četiri hiljade metara, neophodne za najjače teleskope...
|
Dr astronomije Milan Dimitrijević, iz Astronomske opservatorije Beograd, kaže da je potrebno samo izmeniti propise koji bi uticali na odgovorne za javnu rasvetu. Trebalo bi snopove svetlećih tela i uličnih svetiljki, a naročito jakih reflektora za velike prostore usmeriti ka dole! To je prosto, ističe dr Dimitrijević i navodi da u svetu, prevashodno u Americi, između lokalnih vlasti i astronomskih stanica postoje dogovori da se u naseljima u kojima su postavljene stanice, rasveta montira usmeravanjem ka tlu.
U Beogradu postoje veliki svetlosni zagađivači u mnogim delovima grada, a najveći je osvetlenje u parku kod Vukovog spomenika. Za poslednjih dvadeset godina, iz Beograda je pogoršana vidljivost nebeskog zvezdanog šarenila i sada mogu da se vide samo zvezde sjajnije od zagađenja, recimo popularna i najsjajnija zvezda Danica.
Narodna opservatorija na Kalemegdanu može da radi, ali su uslovi sve gori. Kvalitetno posmatranje je samo ono pri horizontu, jer sve drugo zamagljuju velegradska svetla i smog.
- Da li će drugi, veliki teleskop dovoljno otvoriti nebo za astronome?
- Za evropske standarde da. Ali, on će sa svojim 1,5 metarskim prečnikom predstavljati srednji "kali-bar" u odnosu na svetske teleskope. Za naše prostore, konfiguraciju Srbije, posmatračku kotu visine od hiljadu i nešto metara, to je optimalna veličina teleskopa. Najmoćniji svetski teleskopi, a to su vojni američki pri programu "linear", potpuno su automatizovani. Postavljeni su na više hiljada metara visoke planinske masive Novog Meksika i pola vremena posmatraju špijunske satelite, dok ostalo vreme "love" asteriode koji mogu da atakuju na našu planetu i ugroze je. Stoga su veoma korisni za svet, premda imaju i neke možda manje humane namene - objasnio je dr Zoran Knežević.
Branka Kuprešanin
Fotografija:Z.Štromar
Otkriven "blizanac" našeg sunčevog sistema? |
Na Berkli univerzitetu u Kaliforniji, astronomi su objavili otkriće planetarnog sistema sa dve gigantske zvezde u orbiti oko sunca, koje je po hemijskoj strukturi vrlo slično našem suncu.
Pretpostavlja se da se manje planete, veličine Zemlje, nalaze negde između ove dve džinovske. S obzirom na sastav sunca, vrlo je verovatno da su i unutrašnje, male planete, nastale od istog materijala i da na površini imaju vodeni pokrivač.
Novi sistem se nalazi u sazvežđu Velikog medveda, samo 45 svetlosnih godina ili 350 triliona kilometara daleko od nas. "Od svih do sada otkrivenih sunčevih sistema ovaj je najsličniji našem", kaže Debra Fišer, astronom iz Berklija". "Nijedan drugi nije ni približno sličan kao ovaj".
A. Milinković |
|
