ASTRONAUTIKA

Kinezi lete u kosmos

Kosmički brod “Ženšou 4”

Stotinu osam letova orbitom bespilotnog kosmičkog broda "Ženšou 4", po svemu sudeći, poslednja su provera uoči prvog leta kineskih kosmonauta. Bivši Sovjetski savez i SAD su svoje prve istraživače kosmosa lansirali još 1961.

Komandant "Ženšou 5", čija se misija očekuje krajem leta, uoči proslave kineske Oktobarske revolucije, je Čen Lun, jedan od 14 kineskih kosmonauta koje zovu "tajkonauti". Pošto su se u kabini "Ženšou 4" nalazile makete dva kosmonauta odevene u ruske skafandre, zapadni analitičari su očekivali da u prvoj kineskoj kosmičkoj misiji učestvuju dva kosmonauta. Međutim, posle saopštenja kineskih zvaničnika da Lun ima dublera a ne kopilota, izvesno je da će, ukoliko sve bude u redu, Lun biti prvi Kinez u kosmosu.

Kapsula broda "Ženšou 4" sletela je 5. januara u snegom pokrivenu središnju Mongoliju, provinciju gde su se prizemile kapsule prethodne tri letelice. Misija je trajala sedam dana. Trenutno oko Zemlje kruži orbitalni modul "Ženšou 4" čija je orbita povećana na 370km. Posle završetka planiranih istraživanja koja će trajati najvero-vatnije do kraja godine, orbitalni modul će ući u guste slojeve atmosfere i sagoreti.

"Ženšou 4", što znači "Bolji vetar", iako bez posade, leteo je 340 km iznad Zemlje, omogućivši kineskim naučnicima da obave 52 eksperimenta, uključujući snimanje Zemljine površine i istraživanja iz oblasti fizike tečnosti i biologije. Uoči ovog leta, tim za evakuaciju kosmonauta posle prizemljenja, po prvi put je obavio obuku na moru, kao i na rezervnim mestima za prizemljenje kapsule.

Raketa nosač "Dugi marš 2F" koja će uputiti prvog Kineza u kosmos, odifikovana je do 99% svoje maksimalne nosivosti. Pre lansiranja "Ženšou 4" nekoliko kosmonauta treniralo je u njegovoj kabini, na vrhu rakete, uvežbavajući evakuaciju u slučaju otkaza poletanja.

Najmnogoljudnijoj zemlji sveta vrata kosmosa otvorena su aprila 1970. kada je lansiran prvi kineski veštački satelit. Od tada, obavljena su 69 lansiranja raketa porodice "Veliki marš". U orbiti se već nalaze 51 kineski satelit, 27 letelica drugih država i četiri broda tipa "Ženšou". Sa svega šest neuspešnih lansiranja i serijom od 27 uspešnih misija, još 1996. kineska raketna tehnika dostigla je svetski nivo.

Uskoro u kosmosu: kineski astronauti

Projekat 921, koji leži u osnovi kineskog kosmičkog programa, započet je 1992. U potonjim godinama, ostvarena je tesna saradnja sa Rusijom, što je kineskim stručnjacima pomoglo da naprave brod za čovekov let u kosmos. Prvi "Ženšou" je lansiran novembra 1999. leteći u kosmosu 21 čas. Sledeća tri broda kružila su oko Zemlje u misijama koje su trajale nešto manje od sedam dana. Sem jedne, sve kapsule su se neoštećene vratile na Zemlju. Kineski stručnjaci su konstruisali "Ženšou" po ugledu na ruski "Sajuz". Sastoji se od instrumentalnog, komandnog i orbitalnog modula. Njegova ukupna težina premašuje 8 tona. Istina, kabina je nešto prostranija dok, za razliku od ruskog broda, orbitalni modul "Ženšou" ima nezavisne sunčeve panele i motore, tako da je u stanju da nastavi misiju i posle povrataka kapsule na Zemlju. Dva kineska pilota su provela godinu dana u Zvezdanom gradu, gde su se obučavali na ruskim simulatorima. Nekih elemenata ruske raketne tehnike (sistem za spašavanje) ima i u raketi "Veliki marš", koja je preuređena za lansiranje ljudi u kosmos.

Sada kada je izvesno da će Kina postati treća država koja će poslati čoveka u kosmos, daleko su značajniji njeni budući planovi. Na kosmodromu Cjucjuan privodi se kraju gradnja druge lansirne rampe, što je za pojedine analitičare znak da, posle solo misije, treba očekivati grupni let dva broda "Ženšou" i njihovo spajanje u orbiti, slično onom što su Rusi uradili januara 1969. Sledeći koraci su vezani za razvoj raketa veće nosivosti. Govori se o lansiranju manje orbitalne stanice, tipa ruskog "Sakvuta", a kineski naučnici sve češće govore i o postavljanju baze na Mesecu. Da podsetimo, poslednji ljudi su bili na Mesecu decembra 1972. i za sada niko nema konkretnih planova za čovekov povratak na Mesec.

Posle tragedije "Kolumbije", kada je na leđa ekonomski posrnule Rusije svaljen kompletan program održava-nja Međunarodne kosmičke stanice (ISS), priključenje Kine klubu država koje učestvuju u ovom projektu sve se više nazire. Prethodni pokušaji, koje je podržavao i slavni astronaut i senator Džon Glen (John H. Glenn), nisu uspeli zbog bojazni Bele kuće da bi Kinezi upotrebili ISS za vojne eskperimente.

Grujica Ivanović