U opštoj istoriji sveta, civilizaciji Starog Egipta (5500-30. godine pne)
u odnosu na druge drevne narode i države po mnogo čemu pripada prvo mesto. Ona je to mesto
zauzela samom činjenicom da je više od tri hiljade godina bila najnaprednija kultura
koju je čovečanstvo tog davnog doba stvorilo. Nijedna druga drevna civilizacija, velika
poput egipatske, nije toliko dugo trajala niti je iza sebe čovečanstvu ostavila toliko
bogato i trajno nasleđe. Njena materijalna, tehnička i duhovna ostavština je već dva i
po veka u središtu pažnje mnogih naučnih ekspedicija, istraživača različitih struka i
naučnih oblasti. Koliko je bogatstvo baštine starih Egipćana, govori i to da nijedna
druga kultura te daleke prošlosti nije proučavana u tolikoj meri kao „zemlja Nila“ (Malkowski).
Danas je SIDA hronično stanje koje se uspešno kontroliše,
te se svet obavezao da će ova bolest biti pobeđena do 2030. godine.
U Svetskoj zdravstvenoj organizaciji (SZO) smatraju, međutim,
da stope novih infekcija i smrtnih slučajeva ne opadaju
dovoljno brzo da bi se taj cilj ispunio
Poznata je činjenica da je Nikola Tesla bio veliki ljubitelj golubova. Znaju se parkovi i skverovi u Njujorku u
kojima ih je hranio, ali malo se zna da je ozbiljno radio na istraživanjima u oblasti zdrave i prirodne ishrane za pernatu živinu.
Ta njegova velika ljubav prema golubovima, ali i ozbiljan rad na sastavu smeše za njihovu ishranu, doveli su do registrovanja njegovog
robnog žiga „Faktor rasta“. Iza ovog naziva krio se specijalni, hranljivim materijama bogat dodatak hrani za golubove i živinu,
dizajniran da poboljša njihov rast. Iako mu je Američki zavod za patente 21. novembra 1939. godine odobrio ovaj robni žig,
Tesla nikada nije komercijalizovao svoju originalnu recepturu
Svet se vekovima suočava sa čudima ljudske mašte, sa tehničkim rešenjima i odgonetanjem nedoumica, što sve ljudsko postojanje
čini lakšim i jasnijim. Tako je hiljadama godina; drevne civilizacije koje su tu i tamo povremeno nastajale, gotovo bez izuzetka,
dodavale su razvoju ljudskog društva nove uvide u svet kojim smo okruženi. I kada se pomišljalo da je sve nadohvat ruku i uma,
uvek je ostajalo nešto što je tek trebalo rešavati. Danas smo na korak do boravka na drugim nebeskim telima, po svemiru lete
hiljade letelica, leče se do juče neizlečive bolesti, nastaju nove naučne teorije i razvijaju se uporedo sa razvojem ljudskog
uma koji ne posustaje u traganju za objašnjenjima ovozemaljskih okolnosti. Taj um nije mirovao ni u drevnim vremenima,
onda kada nije bilo današnjih teorija i uređaja kojima bi se dublje zalazilo u nepoznato. A počelo je davno,
sa Kinom i Egiptom, sa Grcima i Rimljanima, vikinzima i Arapima...
TEMA BROJA
Dubravka Marić
Drevne civilizacije - nauka i tehnika / Aleksandrijska biblioteka
Aleksandrijska biblioteka je uzor prema kom su u narednim vekovima građene mnoge biblioteke.
Izgledaju tako da imaju centralni prostor za čitanje, koji je okružen knjigama. One su čitaocima dostupne
direktno ili preko osoblja. Iz tog vremena potiče i predstava o bibliotekaru kao o čuvaru znanja i vodiču.
Partenon, ta neverovatna građevina, pojavi nam se pred očima čim pomislimo na klasičnu Grčku. A onda filozofi u belim odorama dok raspravljaju o etici, istini i dobroti. Ali, iza tih uzvišenih slika kriju se obrisi drugačije Grčke iz drevnih vremena: zemlja pronalazača, teničkih inovatora i svet inženjera. Oni su ti koji su stvorili temelje savremene nauke i tehnologije. Znanje je Grcima imalo naročit cilj: da objasni i savlada prirodu.
Da li se odnos društva prema nauci menjao tokom istorije? Da li i kako se menjao status samih naučnika? Da li su naučnici oduvek bili spremni na velike lične žrtve da bi zaštititili svoj rad? Veliki matematičari su često zaboravljali da jedu, duboko zamišljeni nad problemima. Što se tiče rasejanosti, Arhimed je nadmašio i Njutna. Njegova je čuvena izreka "Eureka, eureka!"(Otkrio sam, otkrio sam), koju je uzviknuo istrčavši na ulicu iz gradskog kupatila potpuno nag, sa željom da svoje najnovije otkriće odmah podeli sa okolinom.
Imena velikih grčkih matematičara Euklida, Pitagore, Arhimeda, Talesa... poznata su i deci mlađeg uzrasta. Osim navedenih, matematikom se bavio veliki broj filozofa. Stari Grci su povezivali matematiku sa filozofijom i smatrali su je važnim sredstvom u razvoju ljudskog uma. U to vreme, u Grčkoj se razvijalo shvatanje matematike kao teorijske nauke čiji je cilj otkrivanje opštih i trajnih istina.
Osnovna odlika rimske arhitekture bila je upotreba luka i betona. Obim njihovih projekata i domišljatost njihovih metoda učinili su da je izraz „rimski projekat“ počeo da označava održivi inženjerski poduhvat velikih razmera. Rimljani su iskoristili sva arhitektonska i građevinska znanja sa teritorija koje su porobili, usavršili ih i stvorili jedinstveni stil. Rimski inženjeri su, kroz upotrebu polukružnog luka, bačvastog svoda i hidrauličnog cementa, transformisali arhitekturu i građevinarstvo u antičkom svetu. Rezultati su bili impresivni po obimu i praktičnosti, a uticali su na oblikovanje bezvremenog arhitektonskog stila.
Razvoj matematike u zapadnoj civilizaciji nije se mnogo oslanjao na znanje i iskustvo matematičara sa istoka, pre svega kineskih i indijskih koji su do velikih matematičkih rezultata došli znatno pre njih. Još u davna vremena postojala je matematička svest na indijskom potkontinentu, koja je više bila praktična nego teorijska. To se vidi na primeru cigli koje su koristili, čije se ivice odnose u razmeri 4:2:1. Jedinice težine su bile izražene u razlomcima 1/20, 1/10, 1/5, 1/2, 1, 2, 5, 10, 20, 50, 100, 200 i 500 - a osnovna jedinica je današnjih 28 gr. Takođe znali su i osnovne geometrijske oblike kao što su heksaedri, cilindri, korneti…
Drevni indijski rukopis posvećen matematici otkriven je u selu Bahšali, krajem 19. veka, u današnjem Pakistanu. Nazvan je po mestu otkrića. Utvrđeno je da je nastao e između 8. i 11. veka.
„Ben Cao Gang Mu“ je enciklopedijski priručnik koji je napisao kineski lekar Li Šižen, u 16. veku. To je najpotpunija i najsveobuhvatnija medicinska knjiga u istoriji tradicionalne kineske medicine i objedinjuje medicinsko znanje Istočne Azije.
Prvi kompasi bili su načinjeni od delića minerala magnetita. Bili su prirodno namagnetisani. Nije poznato kada je kompas prvi put korišćen. U Kini, do nastanka kompasa došlo je između drugog stoleća pne i prvog veka ne, iako ima i ranijih opisa magnetizma i materijala s tim u vezi. Jedan od ranih kineskih naziva glasio je „Riba usmerena na jug“.
Barut je prvi put pomenut početkom 9. veka ne, u jednom taoističkom spisu u kome su navedene supstance koje tvore taj eksploziv. U formuli su navedeni: sumpor, šalitra i biljka jabučnjak. Do otkrića je došlo u okviru nastojanja kineskih alhemičara da otkriju napitak koji bi garantovao besmrtnost.
Japan i Koreja su često u senci Kine kad se priča o starim civilizacijama, a direktno poređenje sa Grčkom/Rimom je asimetrično po vremenu, mada je vrlo poučno jer su posredi različita mišljenja o razvoju društva. Stari (periodi Jajoj i Kofun) i klasični (periodi Asuka, Nara i Hejan) Japan od oko 300. godine pne do 12. veka) i stara Koreja (periodi država Tri kraljevstva, Gorjeo ili Korjo, Čoson, od 1. do 19. veka) imaju mnogo originalnih i tehnički vrlo naprednih dostignuća. Istorija civilizacija Japana i Koreje pokazuje da postoji različiti putevi tehnološkog razvoja i da se napredak ne mora uvek meriti veličinom građevina, lukovima i kupolama. Upoređivanje Japana i Koreje sa starom Grčkom i Rimom otkriva ne samo razlike u tehnologiji već i različite inženjerske filozofije, oblikovane prirodom, društvom i načinom razmišljanja.
Pojava vikinških brodova predstavljala je pravu malu revoluciju u pomorstvu i preokrenula je situaciju u istraživanju i naseljavanju naše planete. Do tada su morima vladale rimske galije, koje su i omogućile procvat Rima, kao i galeoni kojima je obavljana trgovina sa azijskim trgovačkim centrima. Posebnost severnjačkih plovila bila je u tome što su mogla da se koriste i za ratne i za trgovačke i ekspedicijske zadatke, a mogla su da se koriste i na morima i na rekama.
Drevne južnoameričke civilizacije pridavale su velik značaj astronomiji i samim tim su dale veliki doprinos razvoju ove nauke, koja je imala kako religijsku tako i važnu ulogu u svim ostalim aspektima života. Prvi impuls pručavanju astronomskih pojava dala je civilizacija Maja koja je, u rasponu od 2000. pne do 15. veka ne, stvorila tri kalendara i ustanovila niz pravila i zakonitosti kod nebeskih tela.
Carstvo Inka (1400-1532) je bilo najveće u Americi. Prostiralo se od Kolumbije na severu do Čilea na jugu, zahvatajući teritoriju od skoro dva miliona kvadratnih kilometara. U njemu je živelo oko 12 miliona ljudi. Carstvo je bilo ujedinjeno ogromnom mrežom puteva koja se protezala preko četrdeset hiljada kilometara.
Redovni davaoci krvi ne samo što spasavaju mnoge ljudske živote već po svoj prilici preoblikuju i sopstvenu biologiju. Prema međunarodnoj studiji objavljenoj u časopisu „Krv“ koje izdaje Američko hematološko udruženje, davaoci krvi tim činom izgleda da poboljšavaju i zdravlje svoje krvi, i to na genetskom nivou, podstičući njenu sposobnost da proizvodi zdrave krvne ćelije.
Mnoga hronična stanja, uključujući dijabetes tipa 2, bolesti srca i bolesti pluća mogla bi da budu sprečena promenom štetnih životnih navika. Ali, usvajanje novih, zdravijih navika, koje su od suštinskog značaja za dugoročno blagostanje, može da bude vrlo tegobno. Štaviše, zahteva više od tri sedmice, koliko je prema popularnom verovanju potrebno za utemeljenje novih navika.
Mars je četvrta planeta po udaljenosti od Sunca; ima skoro dvostruko manji prečnik od Zemlje i oko deset puta manju masu. Mars kruži na srednjoj udaljenosti od Sunca od 1,52 astronomskih jedinica, što znači da je 1,52 puta dalji Suncu od Zemlje, pošto je jedna astronomska jedinica prosečna udaljenost Zemlje od Sunca. Na toj udaljenosti od Sunca, Mars prima 2,25 puta manje Sunčeve svetlosti i toplote od Zemlje, pošto svetlost i toplota opadaju sa kvadratom rastojanja. Mars je danas hladna planeta, sa veoma retkom atmosferom gde je vazdušni pritisak oko 140 puta slabiji nego na površini Zemlje (na Zemlji, na nivou mora). Takođe, zbog manje mase i bržeg hlađenja, geološka aktivnost je mnogo slabija nego na Zemlji.
Kada se pogleda u noćno nebo, vide se svetlucave tačke koje deluju mirno - ali se iza toga skriva nevidljivi haos. Pored hiljade aktivnih satelita, u Zemljinoj orbiti kruže i na stotine hiljada drugih objekata koji su nastali nakon skoro 7 decenija svemirskih misija. Oni predstavaljaju svemirski otpad (eng. space debris), takođe poznat kao svemirsko smeće ili svemirsko zagađenje jer predstavljaju objekte koje je čovek ostavio u svemiru, uglavnom u Zemljinoj orbiti, a više nemaju korisnu funkciju. To obuhvata neaktivne (nefunkcionalne) satelite, odbačene stepene i druge delove raketa-nosača, ostatke satelita vezanih za misije, krhotine i druge fragmente nastale sudarima, erozijom ili eksplozijama i sitne delove (boje, metalne čestice, komadiće termalne izolacije, smrznutu tečnost izbačenu iz svemirskih letelica, nesagorele čestice iz čvrstih raketnih motora) koji kruže oko Zemlje krećući se najmanje orbitalnom brzinom od 7,1 km/s.
U radu objavljenom decembra 2025. godine,
međunarodni tim naučnika rešio je misteriju tačne strukture
stanja vode pri ekstremnim vrednostima temperature i pritiska,
vode u takozvanoj superjonskoj fazi. Tim je do dokaze za postojanje
mešavine dve različite kristalne strukture prisutne u tom stanju.
Voda u ovakvom stanju kolokvijalno se naziva superjonska voda, ili
superjonski led, a zbog crne boje, nekad i vrući crni led.
Mali asteroid Benu, koga je posetila NASA-ina letelica “Osiris-rex”
ne prestaje da iznenađuje naučnike. Ova misija uspešno je vratila uzorke asteroida
na Zemlju. Asteroid Benu je mali, dimenzija 565x535x508 m, uglavnom se kreće u
prostoru između Zemlje i Marsa, ali kada je u perihelu (tačka kada je nebesko
telo najbliže Suncu na svojoj orbiti), tada je malo bliži Suncu nego Zemlja.
Njegova relativna blizina Zemlji čini ga i potencijalno opasnim, što je i
razlog upućivanja svemirske misije na taj asteroid.
Upućivanje NASA-ine sonde “Dragonfly” na put ka Titanu, Saturnovom mesecu, moglo bi da doprinese odgovoru na pitanje: da li tamo može da bude života? Dok bude letela iznad jezera na Titanu, sonda će imati zadatak da utvrdi šta stoji iza tamošnjih blistavih struktura koje podsećaju na prve oblike života na Zemlji?
NPo navodima astronoma i astrofizičara koji su učestvovali u jednom istraživanju opisanom u časopisu “Astronomija i astrofizika” (Astronomy&Astrophysics), koje su predvodili stručnjaci Holandskog nacionalnog instituta za istraživanje svemira (SRON), nedavna eksplozija supermasivne crne rupe - nalazi se u galaksiji udaljenoj oko 130 miliona svetlosnih godina od Zemlje i 30 miliona puta je veća od Sunca - poznatoj kao NGC 3783, pokrenula je bljesak rendgenskog zračenja koji je sličan onima koji nastaju na Suncu. Bljesak je vrlo brzo izbledeo. A dok je nastajao, crna rupa je izbacivala ogromnu materiju u svemir, koja se kretala brzinom od 60.000 km/sec.
Tim NASA-inih saradnika nedavno je objavio izveštaj, koji prenosi CBC News,
o tome da je u svemiru otkriven astronomski objekat u vezi kojeg se nadaju da može pomoći u
proučavanju razvoja ranog svemira i formiranje galaksija. Objekat je nazvan "Oblak 9"
("Cloud-9"). U opisu stoji da je to gasom bogat tamni materijal, nešto kao oblak od vodonika,
i da je ostatak ranog Univerzuma. Od Zemlje je udaljen oko 14 miliona svetlosnih godina.
Jedan nedavno uočeni međuzvezdani objekat možda je najstarija do sada uočena kometa, stoji u izveštaju astronoma objavljenom na sastanku Kraljevskog astronomskog društva Velike Britanije. Objekat je označen kao 3I/Atlas i mogao bi da bude čak tri milijarde godina stariji od našeg Sunčevog sistema, pretpostavljaju naučnici sa Univerziteta u Oksfordu.
Studija južnokorejskih naučnika sa Univerziteta Jonsei, u Seulu, zasnovana na analizi podataka o supernovama, upućuje na mišljenje po kojem se ubrzanje širenja svemira usporava! Dosad je u naučnim krugovima preovladavalo mišljenje da se svemir ubrzano širi uz gotovo nepromenljivu tamnu energiju. Da bi došli do svog stava, južnokorejski naučnici su uzeli sve podatke o supernovama od pre 27 godina, kada je ukazano na postojanje tamne energije i kada je preovladavalo mišljenje da su ove zvezdane eksplozije sličnog sjaja.
Sva je prilika da će našu planetu, 2. avgusta 2027, prekriti potpuna tama! Trajaće 6 minuta i 23 sekunde. Prema podacima, biće to najduži Sunčev mrak u poslednjih sto godina. Doduše, tog mraka bilo je i ranije. Mrak koji je u aprilu 2024. „pokrio“ Severnu Ameriku - trajao je 4 minuta i 28 sekundi. Mrak koji će tokom ove godine preći preko Španije biće još kraći - 1 minut i 43 sekunde.
Svake godine najbolji mladi matematičari se okupljaju na Međunarodnoj matematičkoj olimpijadi (MMO), gde u dva dana rešavaju šest izazovnih zadataka. Za određenu vrstu zanesenjaka, koji su kod nas najviše skoncentrisani u elitnoj Matematičkoj gimnaziji, ovo predstavlja veliki izazov i događaj, na kome se odmeravaju sa sličnim vršnjacima širom sveta. MMO predstavlja često krunu napornog rada i velikog talenta ovih mladih ljudi, a mnogi od bivših učesnika MMO kasnije postaju istaknuti naučnici. Jedan on njih je i vodeći svetski matematičar Terens Tao, bivši vunderkind i najmlađi osvajač zlata na MMO, nosilac Fildsove medalje, najvećeg priznanja u matematici.
Iza naizgled nerazumljivih pojmova vezanih za AI stoje veoma konkretne promene: bolji saobraćajni sistemi, brža medicinska dijagnostika, odgovarajuće gospodarenje energijom, poljoprivrednom proizvodnjom, stvaraju se novi alati za nauku i obrazovanje. Evropska mreža AI fabrika osmišljena je kao jedinstvena, zajednička platforma na kojoj će se pomenute tehnologije razvijati i unapređivati. Prvi put poziciju dobija i Srbija kroz SAIFA, srpsku fabriku veštačke inteligencije. Ona će imati pristup računarskoj snazi do juče namenjenoj samo najrazvijenijim istraživačkim centrima sveta.
Među srpskim naučnicima ruskog porekla, rođenim i stasalim u
carskoj Rusiji, koji su posle boljševičkog prevrata 1917. našli
utočište u Srbiji, Jakov Matvejevič Hlitčijev (1886-1963) je iz
reda onih koji su u tehničkim naukama ostavili dubok i trajan pečat.
Airbus A350-1000ULR biće brvi avion koji će bez usputnog sletanja moći da obavi najduže komercijalne letove na planeti. Letelica koju je naručila australijska nacionalna avio-kompanija Qantas, moći će da provede u vazduhu neprekidno 22 sata, i tako direktno preleti između Australije i Londona ili Njujorka. Time će putovanje do istočne obale Australije biće skraćeno za čak četiri sata.
Stalna postavka Muzeja za istoriju farmacije nalazi se u centralnom holu Farmaceutskog fakulteta Univerziteta u Beogradu. Ulaz je slobodan, a nalepnice sa QR kodom za besplatnu aplikaciju „Heritage Guide“, pomoći će posetiocu da se upozna sa istorijom farmacije u Srbiji, čiji su deo i burne životne priče naših apotekara iz prošlosti.
U svetu u kom moderne tehnologije previše stimulišu čula vida i sluha, čineći nas zavisnicima od nečeg van nas samih, čulo mirisa ostaje autentično i vraća nas sebi, uprkos velikim iskušenjima u vidu sveprisutnih parfema, osveživača prostora i sredstava za higijenu. To je zato što miris može da zaobiđe racionalni deo mozga i da direktno utiče na naša osećanja, pamćenje i instinkte, kažu autori izložbe „Nota - priča o mirisu“: viša kustoskinja Muzeja za istoriju farmacije Jelena Manojlović i viši kustosi Muzeja nauke i tehnike Zoran Lević i Ivan Stanić. Oni su zajedno sa Draganom Spasić-Đurić, Jelenom Arsenijević, Lidijom Jakšić, Milicom Mirić, Mirjanom Marčetić, Tatjanom Kundaković Vasović, Zoranom Lazićem i Zoranom Maksimovićem, i autori pratećeg kataloga.
Epitet jednog od najzanimljivijih morskih bića svakako pripada hobotnici, kako zbog načina života tako i zbog osobina koje krase ovu životinjsku vrstu. Pripadaju rodu mekušaca i klasi Cefalopoda, a imaju kratak životni vek - od jedne do dve godine manje vrste a najviše do pet godina koliko živi pacifička džinovska hobotnica.
Iako su afrički slonovi najveće kopnene životinje na svetu i fizički znatno veći od svojih azijskih rođaka, istraživanje sprovedeno u saradnji sa naučnicima sa Humbolt univerziteta u Berlinu i Instituta Lajbnic za zoološka istraživanja (Leibniz-IZW) otkriva iznenađujuću činjenicu: azijski slonovi imaju mozgove teže za čak 20%.
Zaštita pčele je više od spasavanja jedne žive vrste -
reč je o očuvanju delikatne ravnoteže u biosferi. Stvaranjem okruženja
u kome pčela može da napreduje - sadnjom raznovrsne flore i smanjenjem
hemikalija - lečimo planetu za sva živa bića, uključujući i nas same.
Sveznajuća Vikipedija kaže da moljaca ima oko 160.000 vrsta koji zajedno sa leptirima pripadaju drugoj najbrojnijoj skupini insekata. Po životnoj aktivnosti moljci se dele na malobrojne dnevne i većinske noćne vrste.
Izložba „Vilinski konjici Srbije“ bila je prva izložba Zavoda za zaštitu prirode Srbije koja je u potpunosti posvećena značaju očuvanja jedne grupe insekata. Zavod je ovom izložbom jasno potvrdio svoju ulogu centralne stručne institucije u oblasti zaštite prirode u našoj zemlji.
Dolmeni, ili kako ih Korejanci nazivaju goindol (što doslovno znači „naslonjeni kamen“), su masivne kamene grobnice, stare oko 25000 godina, iz bronzanog doba. Iako se mogu naći širom sveta, od Irske do Indije, nijedna zemlja nema toliku gustinu dolmena kao Koreja. Oko 40% svih svetskih dolmena nalazi se upravo tu - više od 30.000 u Južnoj i još oko 15.000 u Severnoj Koreji.
Razvojem uređaja za kućne akvarijume došlo je do prave ekspanzije grane akvaristike, a to je uzgoj meduza u kućnim uslovima. Naime, pošto su usavršeni posebni jonizatori vode, koji svojim radom omogućavaju dužu upotrebu morske vode, napokon se mogu uzgajati i meduze, što je do sada bilo praktično nemoguće. Ovi akvarijumi imaju posebnu konstrukciju i obično su cilindrični ili kružni, dakle bez oštrih uglova kako se ova krhka i neobična stvorenja ne bi povredila.
Farska ostrva su arhipelag od skoro osamsto ostrva, između Norveške i Islanda. Od toga je 18 velikih ostrva a najveće i najnaseljenije je Strejmoj. Imaju oko pedeset pet hiljada stanovnika; uživaju visoku autonomiju u okviru Danske. Prestonica je Toršavn i nalazi se na Strejmoju. Prvi naseljenik ovih ostrva, prema legendi, bio je norveški viking Grimur Kamban. Najraniji stanovnici ostrva bili su Norvežani ali i ljudi koji su bili mešavina Norvežana i Kelta. Oni su stigli u ranom 9. stoleću.
Naučnici sa Severoistočnog šumarskog univerziteta u Harbinu i Univerziteta hemijske tehnologije u Šenijangu, u Kini, svojevremeno su radili na razvoju materijala koji ima funkcionalnost petrohemijskih plastika, ali bez njihovog štetnog uticaja na životnu sredinu.
Na naučnom sajtu “Science alert” nedavno je objavljen tekst u kojem se navodi da biljke, slično nervnom sistemu kod životinja - koriste električne signale da "donose odluke" i skladište podatke o prirodi svog okruženja. Time se poništava verovanje da su biljke pasivni organizmi koji na svetlost i vlagu reaguju samo mehanički.
Britanski BBC nedavno je doneo vest da je kompanija "Space Forge" poslala u svemir “fabriku” opremljenu pećnicom koja može da dostigne temperature do 1.000 stepeni Celzijusa, a koja bi u svemiru proizvodila materijal čak četiri hiljade puta čistiji nego kada se taj isti materijal proizvodi na Zemlji.
Neretko se po medijima pojavljuju slike kitova i delfina nasukanih na obalu i ljudi koji pokušavaju da ih odvuku u vodu. Tada malo ko pomišlja da jednom broju ovih velikih morskih životinja nema spasa, piše na sajtu "DailyScience”. Šta tera ove pametna stvorenja da se nasukavaju?
SciTech Daily navodi da su stručnjaci Univerziteta za nauku i tehnologiju kralja Abdulaha (KAUST), u Saudijskoj Arabiji, utvrdili da je Crveno more presušilo pre 6,2 miliona godina i da je potom ponovo bilo ispunjeno vodom - iz Indijskog okeana! Tokom istraživanja naučnici su obavili brojna seizmička snimanja, analize fosila i geohemijska datiranja i potvrdili da se ova promena odvijala u periodu od oko 100.000 godina, što se smatra za veoma kratak vremenski interval u geološkim razmerama.
Prema pisanju londonskog dnevnika Guardian, jedno nedavno obavljeno istraživanje Međunarodne unije za očuvanje prirode (IUCN) pokazalo je da, od ukupno 1.928 vrsta pčela, na udaru izumiranja našle su se 172 vrste! Ništa bolja nije ni situacija sa leptirima jer je broj ugroženih vrsta sa 37 porastao na 65 u odnosu na studiju rađenu pre 14 godina.
U studiji objavljenoj u časopisu JGR Biogeosciences, tim geologa i biologa sa Univerziteta u Koloradu objasnio je kako su "oživeli" mikroorganizme koji su u ledu proveli gotovo 40.000 godina. Dodatno, studija je pokazala funkcionisanje permafrosta, sloja smrznute zemlje, leda i stena koji pokriva gotovo četvrtinu kopna severne hemisfere naše planete.
Kako prenosi nemački nedeljnik “Spiegel”, naučnici sa Univerziteta Rutgers, u Nju Džersiju, SAD, proučavajući nivoe mora u periodu 1900-2020. godine, utvrdili su da su mora i okeani rasli brže neko ikada ranije tokom prethodnih 4.000 godina. Za potrebe svojih analiza, koristili su podatke dobijene proučavanjem koralnih grebena i tropske vegetacije u plitkim priobalnim vodama.
Internet platforma Nova navodi da, prema statistici, prosečan ljudski vek traje 78,39 godina. Do tog podatka došli su stručnjaci holandskih univerziteta Tilburg i Erazmus, iz Roterdama, koji su sproveli obimnu studiju koja je imala za cilj da se utvrdi koliko dugo čovek može da živi - pod uslovom da mu život ne prekinu neka bolest ili nesreća. Studija je obuhvatila podatke o 75.000 osoba koje su preminule u Holandiji tokom tri decenije, sve do 2017. godine. Za svakog preminulog zabeleženo je koliko je godina imao u trenutku smrti.
Sudeći prema navodima u studiji objavljenoj u časopisu Environmental Microbiome, a koju prenosi LiveScience, stabla evropske smreke (Picea abies) mogu da, uz pomoć bakterija koje žive u njima, sakupljaju nanočestice zlata iz svog neposrednog okruženja. Autor ove studije Kajsa Lehosma, sa Univerziteta u Ouluu, u Finskoj, navodi da je reč o endofitima, mikroorganizmima koji žive zajedno sa biljkama i pomažu u prometu hranljivih materija i u drugim procesima.
U časopisu “Science Advances” nedavno je objavljeno da je kineski fuzioni reaktor EAST održao plazmu stabilnom pri ekstremnim gustinama. Time je načinjen veliki iskorak u nuklearnoj fuziji; kao čovečanstvo, približili smo se korišćenju čiste energije. Pomenuti reaktor, nazvan „Veštačko Sunce“, obavio je ispaljivanje plazme van uobičajenog opsega i time poboljšao mogućnosti čovečanstva da dođe do gotovo neograničene energije.
Naučnici sa Univerziteta u Tokiju došli su do otkrića da voda može biti i led i tečnost
istovremeno, navodi se u tekstu objavljenom časopisu Journal of the American Chemical Society. Ovo se
dešava vodi zatvorenoj u nanoskopskim prostorima, gde su u ledu molekuli vode nepomični (u tečnoj vodi
se slobodno kreću, stvarajući i prekidajući vodonikove veze).
Katarina Bogičević, Vesna Bosanac, Vladica Božić, Milan Gnjatović, Ibrahim Hadžić,
Ilijana Jakšić, Ilja Slani, Vladimir Jelenković,
Gordana Jovanović, Oliver Klajn, Sana Knežević, Ivan Kremer, Dragan Lazarević,
Dubravka Marić, Borka Marinković, Vladimir Milojević, Maja Miljević-Đajić,
Draženko Nenadić, Ana Paunović, Barbara Radulović, Zorana Stanić, Sanja Stanković,
Miomir Tomić, Gordana Tomljenović, Ljubiša Topisirović, Zoran Šević
Dostupno na digitalnom formatu
www.novinarnica.net
Direktor: Milan Knežević
Glavni i odgovorni urednik: Aleksandar Gaon
Pomoćnik glavnog urednika: Miloslav Rajković
Likovno-grafički urednik: Studio Platinum, Beograd
Fotografije: Mileta Mirčetić
Naslovna strana: Marija Miljković
Internet, Instagram i Facebook page: Marija Miljković
