MUZEJI
Dubravka Marić
Farmacija u Srbiji
Farmacija u Srbiji
Stalna postavka Muzeja za istoriju farmacije nalazi se u centralnom holu Farmaceutskog fakulteta Univerziteta u Beogradu. Ulaz je slobodan, a nalepnice sa QR kodom za besplatnu aplikaciju „Heritage Guide“, pomoći će posetiocu da se upozna sa istorijom farmacije u Srbiji, čiji su deo i burne životne priče naših apotekara iz prošlosti.
Stojnice iz Apoteke kod Zlatnog orla iz Petrovaradina |
Zbirka u obliku farmaceutskog posuđa, različitih aparata, rukopisa i knjiga iz perioda od 16. do 19. veka, koje je između dva svetska rata sakupio dr Andrija Mirković, prvi nastavnik istorije farmacije na beogradskom Farmaceutskom fakultetu, već 1948. je proglašena za kulturno-istorijsko dobro. Fakultet je ukazom iz 1946. dobio kao pomoć nameštaj i opremu iz vršačke apoteke „Kod ugarskog kralja Svetog Stefana“, koja je sada deo stalne postavke. Zbirka zvanično postoji od 1952. a Farmaceutski fakultet je deset godina kasnije doneo odluku o osnivanju Muzeja za istoriju farmacije. Ipak, muzej je konačno oformljen tek 2018. sa ciljem da sačuva farmaceutsko nasleđe koje je ugroženo i koje nestaje. To je jedini univerzitetski muzej na ovim prostorima.
Stojnice iz prve državne apoteke |
„Naš muzej baštini pet zbirki, biblioteku i arhivsku građu. Od zbirki, to je pre svega, zbirka apotekarskog nameštaja, jer ovo što čini stalnu postavku nije i jedini nameštaj koji imamo. Posedujemo zbirku stojnica - najrazličitijih apotekarskih teglica. Zatim, imamo zbirku specijaliteta koju čine prvi gotovi lekovi iz prvih fabrika. Imamo zbirku mernih instrumenata i aparatura, kao i zbirku laboratorijskog pribora i posuđa. Takođe, imamo i bogatu arhivsku građu, koja je tek načeta, ali smo već imali određene postupke restauracije i konzervacije. Za sada znamo da se tu nalaze diplome apotekara, razni ukazi za imenovanja i odlikovanja, posebno kada je reč o vojnim apotekarima, i druga lična dokumenta koja su značajna za proučavanje. Kroz to se vidi kako su oni živeli, šta su sve radili i u kakvim su sve događajuma učestvovali“, kaže spec. farm. Jelena Manojlović, viši kustos Muzeja za istoriju farmacije u sastavu Farmaceutskog fakulteta Univerziteta u Beogradu.
Detalj arhivske građe |
Posle prvog koraka
Nameštaj iz stalne postavke je bogato ukrašen u tipičnom alt dojč stilu. Sastoji se od centralne komode sa vratima i 25 fioka, staklene vitrine sa polukruznim vratima i galerije sa satom. Ukupna dužina vitrina je 15 m, sa ukupno 388 fioka. Izrađen je od masiva drveta hrasta, sa podkonstrukcijom od jelovog drveta. Nameštaj je pažljivo čuvan dok je bio u upotrebi i pažljivo je restauriran.
„Sa unutrašnje strane komoda i vitrina nalaze se potpis majstorske radionice i datum ispisan stolarskom olovkom: jun 1885. Tokom restauracije su skidane porculanske ručice na fiokama i emajlirane pločice sa natpisima pa smo utvrdili da se sa unutrašnje strane pojedinih pločica nalazila etiketa proizvođača sa imenom vlasnika radionice i adresom u Beču. U oglasima iz tog perioda se vidi da je ta radionica stvarno postojala na toj adresi. Apoteka je otvorena te iste godine, na dan Svetog Stefana, pa je verovatno zato i dobila naziv ‚Kod ugarskog kralja Svetog Stefana.‘ Osnivač i prvi koncesionar bio je Sebastijan Štrah. Već kroz restauraciju i arhivsku građu dobili smo priču o apoteci, a onda nam se, posle izložbe priređene u saradnji sa Mađarskim kulturnim centrom, javio Štrahov potomak iz Nemačke. I onda vidite gde vas sve odvede taj prvi korak koji ste načinili“, objašnjava Jelena Manojlović.
Deo apotekarskog nameštaja |
Detalj arhivske građe |
Nameštaj jedne apoteke i dimenzije ovih delova nameštaja govore o veličini i impozantnosti apoteke u prošlosti i o njenom društvenom značaju. Apotekari su u svojim zajednicama uvek bili poznati jer su bili nosioci higijenskih promena, a apoteke su često bile jedina mesta gde su se održavali kulturni događaji.
„Kad apotekar dođe u jedan grad i dobije koncesiju (dozvolu za otvaranje), otvori apoteku tako što u prizemlju kuće bude sama apoteka, a na spratu njegov stan. Sve prostorije u apoteci, onako kako su nekada bile, tako po zakonu treba da postoje i danas. Oficina je deo gde ulaze pacijenti. Postoji laboratorija, pa prostorija gde stoje zalihe, kancelarija. Ako apoteka vrši i analizu mineralnih voda, ima i tu laboratoriju. Neke apoteke su radile i biohemijske analize pa su i za to imale laboratorije. Svaka prostorija je morala da bude suva, provetrena, sa određenim svetlom. Zalihe, odnosno sirovine su se morale držati prema tačno propisanim uslovima da ne dođe do kvarenja i propadanja, jer su i tada bile skupe“, ukazuje Jelena Manojlović.
Posude su uglavnom bile od stakla, drveta i keramike. Na policama su se nalazile brojne stojnice sa sirovinama od kojih su apotekari izrađivali lekove prema sopstvenim ili lekarskim recepturama. Za to su im bile potrebne razne manje aparature, ali i vagice, sekači za bilje i kalupi za izradu tableta. Oprema se poručivala najčešće iz kataloga firme „Herman Štajnbuh“ iz Beča.
Apotekarski pribor i posuđe |
Iz zbirke aparatura |
| RETKE KNJIGE |
Najstarija retka stara knjiga potiče iz 1547. To je Rielov prikaz dela De materia medica iz prvog veka nove ere, čiji je autor Grk Pedanije Dioskorid, osnivač klasične farmakognozije. Druge dve: Kreuterbuch (na staronemačkom, pisana goticom) i Plantarium, takođe predstavljaju vrste botaničkih enciklopedija, digitalizovane su i nalaze se na sajtu Univerzitetske biblioteke „Svetozar Marković.“ Sve tri knjige su restaurirane i konzervirane u saradnji sa Odeljenjem za konzervaciju i restauraciju Narodne biblioteke Srbije.
„Knjiga na goticinas je odvela u jedan projekat sa Mađarskimkulturnim centrom, jer nije imala prvu stranicu ni naslov na ukrasnim tvrdim koricama. U saradnji sa Nacionalnom bibliotekom Mađarske, iz Budimpešte, utvrdili smo naslov i autora. Pokazalo se da je reč o ‚Krojterbuhu‘, matematičara i lekara Adama Lonicera. Prvo izdanje je iz 1582. Naše izdanje je objavljeno između 1592. i 1609. i takav primerak do sada nije bio digitalizovan. Ova knjiga je služila kao literatura pre sistematizacije biljaka, tako da je bila korisna i Karlu fon Lineu za sistematizaciju biljaka“, ističe Jelena Manojlović. |
Retkost u obojenom staklu
„Signature su se u prošlosti izrađivale ručno i veoma pažljivo. Prema signaturi na stojnici se mogla odrediti i apoteka. Imamo oko hiljadu stojnica različitih oblika i veličina, pa i one od stakla u određenoj boji. Kada su nam prošle godine bili gosti iz Franuskog društva za istoriju farmacije, pitali su nas za poreklo stojnica od crvenog stakla jer su oni u čitavoj Francuskoj našli samo četiri takve. Značajna je podzbirka stojnica iz prve državne apoteke u Kragujevcu, iz 1836. Osnovana je zahvaljujući razumevanju kneza Miloša - da bi i siromašni mogli da dođu do leka. Imamo i primerke staklenih stojnica iz prve apoteke na teritoriji današnje Srbije ‚Kod zlatnog orla‘ u Petrovaradinu, osnovane 1746. One čine celinu sa preostalim stojnicama iz zbirke Muzeja grada Novog Sada. Svaka je unikat, jer je svaka bila namenjena za određeni sadržaj. Samo jedan predmet može da ispriča fantastičnu priču! Tako vas stakleni avan sa signaturom ‚Apoteka Spasitelj Milivoja S. Jevremovića u Vasinoj ulici do Univerziteta‘, vodi do tragova prve apoteke, koju je 1830. u tadašnjoj Dubrovačkoj ulici u Beogradu, otvorio Matej Ivanović“, ističe Jelena Manojović, viši kustos Muzeja za istoriju farmacije u sastavu Farmaceutskog fakulteta Univerziteta u Beogradu.
Stojnice od stakla u boji |
Dubravka Marić
Kompletni tekstove sa slikama i prilozima potražite u magazinu
"PLANETA" - štampano izdanje ili u ON LINE prodaji Elektronskog izdanja
"Novinarnica"
|
