Naučnici sa Severoistočnog šumarskog univerziteta u Harbinu i Univerziteta hemijske tehnologije u Šenijangu, u Kini, svojevremeno su radili na razvoju materijala koji ima funkcionalnost petrohemijskih plastika, ali bez njihovog štetnog uticaja na životnu sredinu. Osnov njihovog istraživanja bio je bambus - pre svega zbog brzog rasta i zato što je bambus izuzetno obnovljiv resurs. Ima bambusa koji porastu čak 1 m dnevno, dajući pri tome gotovo 78 t biomase po hektaru godišnje.
Da bi došli do novog materijala, kineski naučnici razvili su metod razgradnje bambusovih vlakana na molekularnom nivou. Za to su koristili rastvor cink-hlorida i mravlje kiseline. Time su razložili celulozu u bambusu, čemu su potom dodali etanol da reorganizuju molekule u novu, čvršću strukturu. Primenom tog procesa nastao je materijal nazvan „bambusova molekularna plastika“ (BM-plastika), o čemu je pisano u časopisu “Nature Communications”.
Sa čvrstoćom od 110 megapaskala, BM-plastika prevazilazi plastike kao što su polietilen (30 MPa) i bioplastika PLA (50 MPa). Novi materijal zadržava oblik na temperaturama od -30°C do 100°C, nema pucanja ni iskrivljenja. Uz postignutu termostabilnost i uz izuzetnu čvrstoću, ovaj materijal je primenljiv u mnogo slučajeva.
Posebno je privlačna biorazgradivost ovog materijala: tokom testova, novi materijal se potpuno razgradio za 50 dana. Za isto vreme, obične plastike ostaju neoštećene! BM-plastika je i visoko reciklabilna. Smatra se da će ovaj materijal vrlo brzo naći primenu u brojnim proizvodnim granama.
Sva dosad izvedena testiranja obavljena su u strogo laboratorijskim uslovima. Kako će se BM-plastika držati onda kada bude izložena različitim ekološkim faktorima, tek treba da se ispita. Takođe, ne zna se ni kako će se novostvoreni materijal ponašati u, recimo, uslovima ekstremnih vrednosti klime, u pustinji i na ledeneim prostranstvima.
Kompletni tekstove sa slikama i prilozima potražite u magazinu
"PLANETA" - štampano izdanje ili u ON LINE prodaji Elektronskog izdanja "Novinarnica"
