IZLOŽBA
D. Marić
Vilinski konjici
Najbolji lovci na Zemlji
Izložba „Vilinski konjici Srbije“ bila je prva izložba Zavoda za zaštitu prirode Srbije koja je u potpunosti posvećena značaju očuvanja jedne grupe insekata. Zavod je ovom izložbom jasno potvrdio svoju ulogu centralne stručne institucije u oblasti zaštite prirode u našoj zemlji.
Somatochlora meridionalis |
Vilinski konjici nastanjuju slatkovodna, pa i neka zaslanjena, vodena staništa. Žive na svim kontinentima, osim na Antarktiku. Izvanredno su korisni u prirodi jer se hrane svim insektima koji se pojavljuju nad vodom ili oko nje. Poznati su i kao predatori komaraca. Među 71 vrstom vilinskih konjica koje žive kod nas, pojavile su se i neke nove. Tri od njih otkrili su timovi čiji su deo bili i istraživači iz Zavoda za zaštitu prirode Srbije. Bio je to samo jedan od povoda da Zavod od 11. do 28. februara, u prostoru Galerije nauke i tehnike SANU, priredi još jednu uspešnu izložbu, koju je pratio i priručnik pod naslovom „Vilinski konjici Srbije.“
Thecagaster insignis |
„U poslednje tri godine, na teritoriji naše zemlje registrovane su četiri nove vrste. Neke su deo afričke faune, a neke su imale granice svojih areala blizu naše zemlje. Još uvek se ne može reći da li ih dosad prosto nismo registrovali ili su se one malo pomerile ka nama, ali svakako, kroz pojedine vrste koje smo registrovali, oslikava se globalno otopljavanje. Nažalost, ova grupa insekata nije dovoljno izučena na našem prostoru - zato što se malo ljudi njome bavi. Naša ideja je bila da izložba dođe do što šire publike, pre svega do mladih ljudi i studenata, koji će se zainteresovati za ovo i početi time da se bave. Najbitnji momenat ove izložbe jeste sam život vilinskih konjica, odnosno delovi njihovog ciklusa razvića i ponašanja. Hteli smo da izbegnemo suvoparni biološki deo i da pokažemo zanimljivosti iz njihovog života“, kaže entomolog Aca Đurđević, stručni saradnik u Zavodu za zaštitu prirode Srbije, koji je, zajedno sa istoričarom Milošem Stojkovićem, bio autor stručnog koncepta izložbe. Autorke vizuelnog koncepta bile su grafička dizajnerka Jovana Ilić i istoričarka umetnosti Jelena Kovačečić, čiji je video rad „Krila nad vodom“, osim intervja sa Acom Đurđevićem, zabeležio i njegova entomološka istraživanja na staništima vilinskih konjica u Srbiji.
Cordulegaster heros |
Postavka izložbe „Vilinski konjici Srbije“ vodila je od najranijih zapisa o ovim insektima u Kneževini Srbiji (Vukov rečnik, 1857), preko detaljnih naučnih ilustracija i fotografija, savremenih saznanja o njihovoj biologiji (uz osnovne taksonomske podele i ukazane razlike među grupama) pa sve do prikazanih prepariranih odraslih jedinki, i egzuvija ili larvinih košuljica iz kojih na kraju izlaze vilinski konjici. Egzuvija je entomolozima i najzanimljivija jer odražava taksonomske karakteristike vrste, pa je pogodna za identifikaciju. Prisustvo određene egzuvije na obali nekog vodenog tela predstavlja siguran dokaz da se konkretna vrsta zaista razmnožava na tom staništu.
Orthetrum brunneum |
„Sa uspešnošću lova od 98 procenata, vilinski konjici su najuspešniji grabljivci na Zemlji! U tome im pomažu i oči koje vide skoro 360 stepeni, ali i sami pokreti providnih krila i njihova struktura koji im, uz neke druge osobine, omogućavaju veliku pokretljivost u letu. Ta pokretljivost se manifestuje u mogućnostima da lebde u tački, da iz lebdenja u trenutku krenu u napad najvećom brzinom, da pri punoj brzini skrenu za skoro devedeset stepeni, ili da lete unazad. Ova grupa insekata je u mnogo čemu jedinstvena među ostalim grupama insekata. Mužjaci vilinskih konjica imaju primarne i sekundarne genitalije. Primarne genitalije im ne služe za prenos naslednog materijala nego da se zakače za ženku.
Aeshna cyanea |
Neke ženke se nakon parenja odvajaju od mužjaka i same polažu jaja u pesak, mrtve delove biljaka ili vodu. Kod nekih vrsta mužjak uopšte ne prisustvuje polaganju jaja. Kod drugih vrsta, on patrolira oko ženke dok polaže jaja, starajući se za njenu bezbednost. U drugom slučaju, mužjak i ženka nakon parenja ostaju spojeni pomoću njegovih primarnih genitalija i onda zajedno polažu jaja. Larva raste nakon izleganja iz jajeta i presvlači se nekoliko puta“, objašnjava Aca Đurđević.
Sympetrum sp. |
U našoj zemlji je zaštićeno sedam vrsta vilinskih konjica. Iako izuzetno prilagodljivi, vilinski konjici su veoma osetljivi na degradaciju vodenih ekosistema zbog čega imaju izuzetan značaj kao indikatorske vrste. Njihovo prisustvo, brojnost ili nedostatak predstavljaju pouzdan indikator promena u životnoj sredini. Zato zaštita vilinskih konjica nije izolovan cilj već sastavni deo sveobuhvatne politike očuvanja biodiverziteta.
D. Marić
Kompletni tekstove sa slikama i prilozima potražite u magazinu
"PLANETA" - štampano izdanje ili u ON LINE prodaji Elektronskog izdanja
"Novinarnica"
|
