ISTRAŽIVANJE SVEMIRA
Mihajlo Racković
NASA
Dokazi života na Marsu
Mars je četvrta planeta po udaljenosti od Sunca; ima skoro dvostruko manji prečnik od Zemlje i oko deset puta manju masu. Mars kruži na srednjoj udaljenosti od Sunca od 1,52 astronomskih jedinica, što znači da je 1,52 puta dalji Suncu od Zemlje, pošto je jedna astronomska jedinica prosečna udaljenost Zemlje od Sunca. Na toj udaljenosti od Sunca, Mars prima 2,25 puta manje Sunčeve svetlosti i toplote od Zemlje, pošto svetlost i toplota opadaju sa kvadratom rastojanja. Mars je danas hladna planeta, sa veoma retkom atmosferom gde je vazdušni pritisak oko 140 puta slabiji nego na površini Zemlje (na Zemlji, na nivou mora). Takođe, zbog manje mase i bržeg hlađenja, geološka aktivnost je mnogo slabija nego na Zemlji.
Iako na površini Marsa ima vode, zbog jako niskog vazdušnog pritiska, ona ne može da postoji u tečnom stanju na duže vreme i u većim količinama, već postoji najviše u obliku leda, ili vodene pare u zavisnosti od temperature. Ipak, Mars nije uvek tako izgledao. Pre oko četiri milijarde godina, Mars je imao atmosferu po gustini relativno sličnu ovoj na Zemlji. Kao posledica toga imao je velike količine tečne vode na površini, i stajaće, i tekuće: reke, jezera, pa čak i mora. Dokazi su brojni, od snimaka presušenih rečnih korita iz orbite oko Marsa pa sve do otkrića brojnih stena i minerala koji na Zemlji mogu nastati samo u prisustvu tečne vode.
Mars je četvrta planeta po udaljenosti od Sunca; ima skoro dvostruko manji prečnik od Zemlje i oko deset puta manju masu. Mars kruži na srednjoj udaljenosti od Sunca od 1,52 astronomskih jedinica, što znači da je 1,52 puta dalji Suncu od Zemlje, pošto je jedna astronomska jedinica prosečna udaljenost Zemlje od Sunca. |
Pošto je Mars znatno manji od Zemlje i ima manju masu - brže se hladi. Marsovo metalno jezgro se dovoljno ohladilo da više ne može da podrži globalno magnetno polje, što je za posledicu imalo da je Sunčev vetar mogao relativno lako da spira Marsovu atmosferu. Sa druge strane, ali iz istog razloga (brzog hlađenja) vulkanska aktivnost se proredila pa tako vulkani nisu mogli da nadoknade izgubljeno; vazdušni pritisak je sve više opadao, a sa njim je nestajala tečna voda na površini planete.
Zbog ovih razloga, a i zbog njegove relativne blizine Zemlji, Mars često posećuju svemirske sonde. Jedna od ovih svemirskih letelica je i sonda Perseverance (Istrajnost) koju je poslala NASA, a pratio ju je i simpatični helikopter Ingenuity (Domišljatost). Sonda je uspešno sletela na površinu Marsa 2021. I helikopter Ingenuity je imao uspešne letove na Marsu. Ono što je zanimljivo to je činjenica da je sonda sletela u krater Jezero. Taj krater je dobio ime po opštini u BiH/Republici Srpskoj. A u krater Jezero ulivaju se dva sada presušena rečna korita, Neretva i Piva, takođe imenovana po rekama sa naših prostora. Krater Jezero je u davnoj prošlosti stvarno bio jezero od tečne vode, dok su Neretva i Piva stvarno bile reke od tečne vode, koje su se ulivale u ovo Jezero.
Delovanje bakterija?
Rover Perservance ima i jedan zadatak koji nisu imale sonde pre njega, a to je da skuplja uzorke koji su predviđeni da budu donešeni na Zemlji radi daljih istraživanja. Međutim neće baš Perseverance vratiti te uzorke na Zemlju, već buduće sonde, koje budu išle na Mars. Perseverance je istraživao i brojne stene, nastale erozijom vode pošto se baš na tom mestu Neretva ulivala u Jezero. Ipak, nazanimljivije otkriće objavljeno NASA je 10. septembra ove godine: jedna od stena potencijalno sadrži biomarkere, odnosno njeni delovi sadrže tragove koje su nekada ostavili potencijalni mikroorganizmi! Reč je o steni ranije nazvanoj Cheyava Falls, ili u prevodu Vodopadi Čejava.
Ova stena postala je interesantna još jula prošle godine, kada su u njoj otkrivene organske materije. Međutim nije reč samo o organskim materijama već su otkriveni minerali u međusobnom odnosu koji upućuje na uticaj mikroorganizmama. Reč je o mineralima vivijanitu i gregitu.
Vivianit je hidratisani gvožđe-fofsfat, dok je gregit gvožđe-sulfid koji na Zemlji nastaje delovanjem bakterija ili prilikom visokih temperatura, na mestima vulkanskih erupcija. Kombinacija ova dva minerala može da nastane u prirodi na Zemlji nebiološkim putem, ali samo uz visoke temperature u blizini vulkana. Na Marsu postoje vulkani, međutim nema nikakvih dokaza da je stena Cheyava Falls bila izložena visokim temperaturama; naprotiv, ova stena je sedimentna stena nastala radom vode. Ovo je prvi put da je, trenutno, jedini odgovor na neku pojavu van Zemlje - uticaj živih bića! Ipak treba biti oprezan, ovo i dalje ne predstavlja konačan dokaz vanzemaljskog života, i dalje nisu pronađeni fosili samih mokroorganizama već samo potencijalni hemijski dokazi njihovog davnog prisustava.
Iako je za sada biološko objašnjenje za minerale na Cheyava Falls najbolje, možda ipak postoji i mogućnost za nekakve nama nepoznate nebiološke hemijske reakcije. “Neverovatne teorije zahtevaju neverovatne dokaze”, govorio je Kral Segan. Ipak, iako je ovo potencijalno najbolji dokaz za život na Marsu - nije jedini. Biološki eksperimenti sonde viking su takođe ukazivila na biologiju, kao i metorit poreklom sa Marsa koji je ima potencijalne fosile i bakterija, kao i oblik magnetita koji na Zemlji nastaje biološkim putem. Na kraju, nije nemoguće da na Marsu i danas postoje primitivni oblici života, jer Mars možda ipak nije potpuno negostoljubiv za život.
Uslovljeni uporni rover
Mars prima 2,25 puta manje Sunčeve svetlosti i toplote od Zemlje, pošto svetlost i toplota opadaju sa kvadratom rastojanja. Mars je danas hladna planeta, sa veoma retkom atmosferom gde je vazdušni pritisak oko 140 puta slabiji nego na površini Zemlje (na Zemlji, na nivou mora). |
Marsova atmosfera, mada je retka, ipak može da koliko-toliko zaštiti površinu planete od kosmičkog zračenja (za ljude i mnoge višećelijske oblike života ta zaštita je nedovoljna, ali ima živih bića koja to mogu izdražati). Ispod Marsove površine, prema poslednjim istraživanjima, ima vode u tečnom stanju, a na Zemlji, gde ima vode u tečnom stanju ima i života! Na površini Marsa povremeno se, izgleda, može javiti i tečna voda na jako kratko vreme, ali možda dovoljno da potencijalni mikrobi zadovolje svoje potrebe. Mars, iako mnogo hladniji od Zemlje, ipak nije baš toliko hladan, pa tako na ekvatoru sredinom leta, sredinom dana temperatura može dostići +30℃…
Vrlo je verovatno da će rover Perseverance otkriti još ovakvih stena sa potencijalnim biomarkerima. Međutim teško da će rover otkriti direktne dokaze mikroorganizama, i to ne zato što ih nema već zbog ograničenja samog rovera. Iako je Perseverance bez sumnje moćna mašina, njegovi instrumenti i njihova sofisticiranost se nikako ne mogu porediti sa instrumentima na Zemlji. Jednostavno ne može sonda tako daleko od Zemlje nositi instrumente tako složene kao što su oni na Zemlji. Perseverance za sobom ostavlja uzorke koje bi trebalo druge sonde da vrate na Zemlju. Kada se ovi uzorci vrate na Zemlju, onda ćemo možda imati mnogo bolje odgovore i objašnjenje na sva ova pitanja, a možda i konačne dokaze u životu na Marsu.
Mihajlo Racković
Kompletni tekstove sa slikama i prilozima potražite u magazinu
"PLANETA" - štampano izdanje ili u ON LINE prodaji Elektronskog izdanja
"Novinarnica"
|
