TEMA BROJA
B.J.
Stari narodi - nauka i izumi / Klasična Grčka
Kada su ideje rađale mašine
Partenon, ta neverovatna građevina, pojavi nam se pred očima čim pomislimo na klasičnu Grčku. A onda filozofi u belim odorama dok raspravljaju o etici, istini i dobroti. Ali, iza tih uzvišenih slika kriju se obrisi drugačije Grčke iz drevnih vremena: zemlja pronalazača, teničkih inovatora i svet inženjera. Oni su ti koji su stvorili temelje savremene nauke i tehnologije. Znanje je Grcima imalo naročit cilj: da objasni i savlada prirodu.
U eri klasične Grčke, od 5. do 4. veka pne, skori da nije bilo granice između filozofa i inženjera. Razumevanje sveta značilo je njegovo mehaničko oponašanje. Tako su nastale prve teorije o polugama, kretanju fluida, zupčanicima i pritisku.
Iako pripada helenističkom periodu, Arhimed tačno odslikava duh klasične Grčke. Njegov zakon uzgona, teorija poluge i ratne mašine nisu predstavljali samo naučne ideje već su to bili funkcionalni alati. I zato čuvena rečenica: “Dajte mi oslonac i pomeriću Zemlju” nije bila ni poređenje ni metafora već inženjerska logika.
Do uspona hidrotehnike
Pra-začetnici teorije struna su bili Hajzenberg, a zatim Venecijano i italijanska škola matematičke fizike, koji su već došli do jednačina koje su docnije interpretirane kao jednačine oscilovanja kvantnih struna. Grin, Švarc i drugi su došli kasnije, oni su bili na čelu prve revolucije u teoriji struna kada je shvaćeno da one treba da opišu kvantnu gravitaciju. Na čelu druge revolucije najviše se ističu argentinski fizičar Huan Maldasena, Edvard Viten i Aleksandar Poljakov.
Među najvažnije tehničke izume stare Grčke ubraja se razvoj hidrotehnike. Grci su stvorili konstrukcije fontana i vodenih satova, složenih akvadukta…Vodeni satovi, klepsidre, precizno su merili vreme, od presudno važnosti za sudove, vojne bitke i astronomska posmatranja.
Mašine koje pokreću vazduh, voda i para
Već u antičko doba stvoreni su automati: vrata hramova koja se sama otvaraju. Pokretne figure uz protivteg i paru, ali i primitivni uređaji na paru. Heron iz Aleksandrije objašnjava aeolipilu, sferu koja se vrti pod pritiskom pare, što se smatra prvim parnim motorom ikada.
Ideja da se prirodne sile mogu kontrolisati i pretvoriti u rad bila je stvarna revolucija, iako tada nije došlo do industrijske revolucije.
Vojna tehnika i matematika
Inovacije je, u stvarnom životu, često pokretao rat. Stari Grci usavršili su katapulte, baliste i sprave za podizanje opsada, temeljene na preciznim matematičkim proračunima. Sve se računalo: od snage torzionih užadi, ugla izbačaja projektila do dometa. To je bilo vreme kada matematika više nije čisto teorijska disciplina već vreme kada ta naučna disciplina postaje oružje u rukama inženjera.
Ključni izum: analogni računar antičke Grčke
Jedan od najfascinantniji primera tehničke domišljatosti drevne Grčke bio je Antikiterski mehanizam, složeni sistem zupčanika koji je služio za predviđanje astronomskih pojava. Mada do kraja otkriven u 20. veku, on pokazuje da su stari Grci bili sposobni da naprave analogni računar pre vise od 2.000 godina! Nije to bio usputni izum nego rezultat slojevitog razumevanja astronomije i mehanike.
Drevno nasleđe i danas od koristi
Klasična Grčka nije iza sebe ostavila fabrike i industrijske kvartove, ali jeste nešto dugotrajno i dragoceno: način razmišljanja. U nasleđe svetu, stari Grci darovala su ideju da se svet može razumeti, rastaviti na deliće, izmeriti i opet sastaviti … Bez grčkih izuma u oblasti mehanike, hidraulike i matematike, ne bi bilo ni rimskih akvadukata, ni renesansnih inženjera, ni savremene tehnologije. Zato svaki savremeni uređaj u sebi nosi tihi eho antičke Grčke.Grci su prvi shvatili: ideja je najmoćniji izum!
B.J.
Kompletni tekstove sa slikama i prilozima potražite u magazinu
"PLANETA" - štampano izdanje ili u ON LINE prodaji Elektronskog izdanja
"Novinarnica"
|
