HIGH TECH

AVIJACIJA, AI, BIOTEHNOLOGIJA,
HARDVER, SOFTVER,OPTIKA I „UMNA DESKRIPCIJA”

AVIJACIJA

Avion za najduže letove

Airbus A350-1000ULR biće brvi avion koji će bez usputnog sletanja moći da obavi najduže komercijalne letove na planeti. Letelica koju je naručila australijska nacionalna avio-kompanija Qantas, moći će da provede u vazduhu neprekidno 22 sata, i tako direktno preleti između Australije i Londona ili Njujorka. Time će putovanje do istočne obale Australije biće skraćeno za čak četiri sata.
Airbus A350-1000ULR (Ultra Long Range) je posebno modifikovana verzija A350-1000, koja je u odnosu na osnovni model opremljena dodatnim rezervoarom za gorivo (približno 20.000 litara) čime mu je omogućen produženi dolet, do oko 9700 nautičkih milja (18.000 km). ULR varijanta ima kabinu “niske gustine” sa samo 238 sedišta (u odnosu na standardnu verziju A350-1000 koji može da primi i 400 putnika). Tako je omogućena udobnost putnika na najvišem nivou,  privatni apartmani prve klase, sedišta biznis klase sa vratima i dodatni prostor za noge u ekonomskoj klasi. Postoji i Wellnes zona, a primenjena su inovativna rešenja koja umanjuju efekat jet-lega (smetnji u organizmu usled velike promene vremenske zone).
Prvi avion od ukupno dvanaest naručenih za realizaciju ambicioznog projekta Quantasa nazvanog Sunrise (Izlazak Sunca), već je sklopljen u Erbasovom pogonu u Tuluzu. Ključne komponente trupa: prednji, srednji i zadnji deo su spojene, a montirana su krila, repni deo i stajni trap. Avion će uskoro biti premešten u novi hangar gde će mu biti ugrađeni motori i kompletirane elektronske komponente, takođe i oprema za kojom će se obavljati testiranje tokom probnih letova 2026. Isporuka prve letelice Qantasu se planira za kraj iste godine. Ukoliko sve bude proteklo po planu, Airbus A350-1000ULR obaviće prve komercijalne letove u prvoj polovini 2027.

AI

Data-centri u Zemljinoj orbiti

Kompanija Google planira da do 2027. godine, u Zemljinoj orbiti pozicionira svoje prve “mini” data centre - računarsku infrastrukturu neophodnu za čuvanje, obradu i distribuciju velike količine podataka. Projekat Suncatcher predviđa da se obiman deo aktivnosti vezanih za potrebe AI (veštačke inteligencije) prebaci u svemir, čime bi značajno bila smanjena potrošnja električne energije, koja je u mnogim oblastima planete deficitarna.
Suština projekta Suncatcher (Hvatač Sunca - p.a.) je da se za napajenje malih modilarnih računarskih sistema u orbiti koriste isključivo solarni resursi. Pošto su u svemiru solarni paneli neprekidno 24 sata direktno izloženi Suncu i nema negativnih atmosferskih uticaja, električna energija koja se na ovaj način dobija je do osam puta veća od one koja bi istom metodom dobijala na Zemljinom tlu.
Suncatcher predviđa formiranje mreže mini-satelita koji bi međusobno “komunicirali” laserskim vezama velikog kapaciteta, pa bi tako oblikovana formacija u niskoj orbiti formirala jedinstven data-centar. Brzina prenosa podataka koja je planirana između mini-satelita iznosiće čak 1,6 terabita u sekundi, što je prilagođeno potrebama vrhunskih super-računara.
Google planira da kao prvi korak, u saradnji sa kompanijom Planet, specijalizovanom za snimanje Zemljine površine, početkom 2027. godine lansira dva prva mini-satelita. U realnim uslovima, tada će biti testirani Google-ovi TPU AI čipovi, napajanje, hlađenje i komunikacija u orbiti, i nivo potencijalne opasnosti koja preti od prisustva svemirskog smeća u orbiti.

BIOTEHNOLOGIJA

Golubovi biodronovi

Ruska kompanija Neiry predstavila je tehnologiju koja omogućava kontrolu leta golubova uz pomoću implantiranog neuročipa. Osnovni zadatak ovih ptica biće patroliranje u određenim područjima i slanje video i telemetrijskih podataka u realnom vremenu.
Prvi golubovi-biodronovi prikazani su javnosti u novembru 2025. Osim što poseduju mali „rančić“ sa elektronikom i tanak kabl koji vodi do čipa, izgledaju kao i obični golubovi. Inženjeri su uspeli da naprave neuročip koji stimulacijom odgovarajućih delova mozga životinje utiče na izbor smera kretanja. Golubu se inicira prirodan nagon da leti levo ili desno, bez narušavanja drugih vitalnih parametara. Tehnologija samo pojačava urođene reakcije i suštinski ne menja ponašanje ptice. U minijatirnom rancu smeštene su kamera, elektronika i baterija, na njemu je mali solarni panel koji je dopunjava, a pozicioniranje se vrši preko GPS, GLONASS-a i drugih navigacionih sistema.
Osnivač Neiryja Aleksandar Panov kaže da se tehnologija trenutno testira na golubovima, ali da se može primeniti i kod drugih ptica. Vrane su sposobne da nose znatno težu opremu, galebovi bi mogli da nadgledaju obalu, a albatrosima bi bile “pokrivene” ogromna okeanska prostranstva.
Neiry ističe da su slična istraživanja već rađena i u Kini, SAD i Indiji, ali da su oni prvi prešli sa laboratorijskih testova na testiranja u praksi. Očekuje se da će se biodronovi koristiti za nadzor elektroenergetskih linija, gasnih postrojenja i drugih teško dostupnih objekata, ali i za druge namene. Projekat se razvija uz podršku ruskog Fonda Nacionalne Tehnološke inicijative.

HARDVER, SOFTVER

GPS milimetarske preciznosti

Kompanije Xiaomi, MediaTek i China Telecom su udruženim snagama razvile revolucionarni RTK (Real-Time Kinematic) sistem GPS-a koji ostvaruje preciznost reda milimetra uz latenciju od samo jedne sekunde. Sistem je predstavljen krajem oktobra i predstavlja veliki napredak u tačnosti i brzini preciznog pozicioniranja, a rezultat je integracije potencijala 5G mreže, primene najnovih čip-setova i njihova optimalna sinhronizacija sa novim softverima. Istovremeno, deo je Xiaomi HyperConnect ekosistema. Nova tehnologija će imati poseban značaj i primenu u pametnim gradovima: koristiće autonomnim vozilima i sistemima pametnog saobraćaja.
RTK je najnapredniji model pozicioniranja, baziran na GNSS (Global Navigation Satellite System) sistemu. Da bi precizno odredio lokaciju, on “osluškuje” faznu razliku signala između bazne stanice i prijemnika. Uobičajenim GPS-om ostvaruje se preciznost reda par metara, dok RTK omogućava određivanje pozicije na nivou santimetra, pa čak i milimetra, uz minimalnu latenciju (kašnjenje odgovora), praktično u realnom vremenu.
Saradnja sa MediaTekom i China Telecom-om potvrđuje da Xiaomi više nije samo proizvođač telefona, već ključni akter u razvoju pametnog urbanog kretanja. Hardversko-softverska platforma koja je baza RTK modela predstavlja veliki iskorak, pošto integriše komunikacije, računarske sisteme i mobilnost, i po svemu sudeći, nije daleka budućnost u kojoj će pametni uređaji, vozila i gradovi funkcionisati u savršenoj sinhronizaciji.

„UMNA DESKRIPCIJA”

Čitanje ljudskih misli

Japanski istraživač Tomojasu Horikava razvija tehniku koja će moći da misli neke osobe pretvori u jasne, opisne rečenice. Naučnicima je u izvesnoj meri već pošlo za rukom da ostvare tumačenje moždanih talasa, ali prevođenje složenih slika ili scena iz mozga u reči je i dalje u domenu naučne fantastike. Nova tehnika, nazvana “umna deskripcija” (mind-captioning) koristi potencijale veštačke inteligencije kako bi se tumačenjem moždanih signala otkrilo šta testirana osoba gleda ili zamišlja: predmete, mesta, radnje, pa čak i veze između viđenih stvari.
Složenim sistemom, Horikava je sa saradnicima pratio moždanu aktivnost šest osoba dok im je emitovano gotovo 2000 kratkih i nemih video-snimaka. Za to vreme, monitoring njihovih kortikalnih aktivnosti obavljan je pomoću fMRI tehnologije, koja jasno pokazuje aktivnost određenih oblasti moždane kore. Tokom istraživanja, korišćena su dva osnovna AI modela: prvi je opise prikazivanih videa  “pretvarao” u numeričke nizove, dok je drugi, tzv. “dekoder” učen da poveže nizove tih pojava sa moždanom aktivnošću koja je zabeležena u trenutku gledanja konkretnog video klipa.
Ispitanicima je kasnije prikazivan neki novi, nepoznati klip, a sistem je pokušao da „pogodi“ šta osoba vidi, i to pretvori u rečenicu. Dobijeni su veoma dobri rezultati. Iako su ljudi tokom studije govorili japanski, AI je tekst generisala na engleskom, što pokazuje da sistem ne mora da koristi delove mozga zadužene za jezik, već samo vizuelne informacije. To saznanje jednog dana može da bude od velikog značaja u pomoći osobama koje ne mogu da govore ili da se izraze, kao što su ljudi sa afazijom ili ALS-om, a pomagalo bi i neverbalnim autističnim osobama.
Iako mind-captioning metoda deluje moćno, nameće moralne dileme pa i strah od zloupotrebe, profesor Horikava navodi da ova metoda zahteva ogromnu količinu podataka i visoki stepen saradnje osobe čiji se mozak skenira, i da (na sreću) praktično čitanje tuđih misli, bar onako kako se zamišlja u filmovima, neće biti lako izvodljivo u bližoj budućnosti.

OPTIKA

Tkanina koja “guta” svetlost

Timu istraživača, koji su činili stručnjaci za materijale i ornitolozi, uspelo je da na američkom Univerzitetu Kornel stvore “ekstremno” crnu tkaninu koja uspešno apsorbuje čak 99,87% svetlosti. Od tog materijala već je sašivena posebno dizajnirana mala crna haljina.
Inspiracija za stvaranje nove tkanine je bila neobična struktura pera “veličanstvene puškarice” (Ptiloris magnificus), vrste rajske ptice. Ta životinja, koja naseljava Novu Gvineju i severne delove Australije, u koloritu svog perja ima i najtamniju poznatu crnu boju u prirodi. Ultra-crni efekat tih pera nastaje kada pigment melanin, u kombinaciji sa posebnim mikrostrukturama, „zarobljava“ svetlost pa perje deluje gotovo neprirodno crno.
Istraživači sa Kornela su novu tkaninu dobili tako što su najpre obojili belu pletenu tkaninu od merino vune sintetičkim polimerom melanina koji se zove polidopamin. Zatim su materijal stavili u plazma komoru i “nagrizali” strukture koje se zovu nanofibrili, dobivši sićušna vlakna koja “zarobljavaju” svetlost. Praktično, svetlost koja pada na strukturu tkanine odbija se napred-nazad između fibrila umesto da se reflektuje ka posmatraču, čime se i postiže ultra-crni efekat. Kada se posmatra direktno, tkanina izgleda potpuno crno, dok pod uglom dobija blagi plavi sjaj, nalik perju rajske ptice.
Oblast u kojoj bi novi materijal mogao da nađe veliku primenu je prvenstveno optika:  prilikom izrade teleskopa, kamera ili specijalnih mernih uređaja… a mogao bi i da poboljša performanse solarnih sistema. Za sada je tkanina upotrebljena u dekorativne svrhe, a već sašivena mala crna ženska haljina predstavlja simboličan omaž modnoj klasici.

Kompletni tekstove sa slikama i prilozima potražite u magazinu
"PLANETA" - štampano izdanje ili u ON LINE prodaji Elektronskog izdanja
"Novinarnica"