IZLOŽBE

Dubravka Marić

„Nota - priča o mirisu“

Nos kao izvor doživljaja

U svetu u kom moderne tehnologije previše stimulišu čula vida i sluha, čineći nas zavisnicima od nečeg van nas samih, čulo mirisa ostaje autentično i vraća nas sebi, uprkos velikim iskušenjima u vidu sveprisutnih parfema, osveživača prostora i sredstava za higijenu. To je zato što miris može da zaobiđe racionalni deo mozga i da direktno utiče na naša osećanja, pamćenje i instinkte, kažu autori izložbe „Nota - priča o mirisu“: viša kustoskinja Muzeja za istoriju farmacije Jelena Manojlović i viši kustosi Muzeja nauke i tehnike Zoran Lević i Ivan Stanić. Oni su zajedno sa Draganom Spasić-Đurić, Jelenom Arsenijević, Lidijom Jakšić, Milicom Mirić, Mirjanom Marčetić, Tatjanom Kundaković Vasović, Zoranom Lazićem i Zoranom Maksimovićem, i autori pratećeg kataloga.

Miris je složen fenomen koji ima biološke, psihološke, kulturološke i društvene aspekte. Duboko je ukorenjen u evoluciji života, pa tako i čoveku, baš kao i mnogim drugim životinjama, omogućavajući im da pronađe hranu i partnera, ali i da izbegne pokvarenu hranu i grabljivce. Na izložbi su predstavljeni predmeti iz Muzeja nauke i tehnike, Muzeja za istoriju farmacije Farmaceutskog fakulteta Univerziteta u Beogradu, Narodnog muzeja iz Požarevca, Muzeja primenjene umetnosti, Prirodnjačkog muzeja, Gradskog muzeja iz Subotice, Parfimerije „Sava“, Instituta za sudsku medicinu Univerziteta u Beogradu i privatnih kolekcija. Osim vizuelnog uživanja u raznovrsnim eksponatima i informativnim tekstovima, posetioci imaju priliku i da pomirišu neke od biljnih sastojaka koje služe za kreiranje parfema, čime razvijaju olfaktornu (mirisnu) pismenost.
Posmatrano iz ugla bioloških procesa, miris nastaje kada isparljivi mirisni molekuli iz vazduha stimulišu receptore u nervnim ćelijama gornjeg dela nosa. Čovek ima oko četiri stotine različitih tipova receptora, koji mogu da prepoznaju više od bilion različitih mirisa. Oni će hemijske molekule pretvoriti u signale koji se prenose do mozga. Jedna od najzanimljivijih karakteristika olfaktornog sistema jeste njegova direktna povezanost sa limbičkim sistemom - strukturom u mozgu koja je odgovorna za emocije i pamćenje. Ova neuroanatomska posebnost poznata je kao Prustov fenomen (glavni junak romana Marsela Prusta „U potrazi za izgubljenim vremenom“ doživljava bujicu uspomena dok jede kolačić umočen u čaj).

Značajan napredak u razumevanju čula mirisa dogodio se tokom pandemije bolesti Kovid-19. Gubitak čula mirisa (anozmija) i njegova izmenjena funkcija (parozmija) postali su široko rasprostranjeni simptomi infekcije. Opadanje olfaktorne funkcije se dovodi u vezu sa ranim fazama razvoja neurodegenerativnih bolesti, kao što su Parkinsonova ili Alchajmerova bolest. Ipak, u jednoj novijoj studiji se navodi da bi se polovina ispitanika pre odrekla čula mirisa nego kućnog ljubimca, dok bi se dvadeset odsto njih radije odreklo čula mirisa nego telefona! Poslednjih decenija su razvijeni standardizovani testovi za merenje sposobnosti mirisanja, iako se još uvek ne koriste rutinski.
Međutim, vekovima je u zapadnoj filozofiji, nauci i obrazovanju postojala ukorenjena hijerarhija čula na čijem vrhu su bili vid i sluh. Miris je smatran „nižim“ zato što je bliži telesnom, instinktivnom i emocionalnom, i udaljen je od racionalnog i spoznajnog. Tome je svakako doprinelo i hrišćanstvo svojom strogošću i asketizmom. Parfemi su, zahvaljujući Kleopatri, postali simboli ženstvenosti i luksuza. Grci ih smatrali darom bogova. Rimljani su ih koristili za masažu. Arapi su svoje goste prskali ružinom vodicom u znak poštovanja. U zapadnoj civilizaciji su parfemi bili zabranjeni sve do 12. veka jer se smatralo da utiču na čula.
Ipak, upravo su srednjovekovni monasi postali i prvi evropski parfimeri. Iz njihovih manastirskih „apoteka“, gde su proizvodili eterična ulja i smole, potiču i neki od prvih parfema sa Starog kontinenta. Najpoznatiji je Akva dela Ređina (Aqua della Regina) iz 16. veka. Parfem je kreiran za Katarinu de Mediči, povodom njene udaje za budućeg francuskog kralja Anrija Drugog. Katarina Mediči je zaslužna i za razvoj parfimerstva u Francuskoj, koja je od tada evropska prestonica parfema.

Prijatan miris civilizacije

Parfemi su isprva imali značaj u magijskim i verskim obredima u kojima su spaljivani bilje, smole ili balzami, proizvodeći prijatne mirise. Zato je i izraz parfem, nastao od latinskih reči per i fumum („kroz dim“). Iako većina sačuvanih recepata za parfeme potiče iz grčko-rimskog perioda, parfem se koristio od predinastičkog perioda u Egiptu.
U 17. veku su se parfemi pretežno koristili za prikrivanje neprijatnih telesnih mirisa, a Luj XIV je parfimisao i fontane u Versaju. Sve veća potražnja za mirisima dovela je do toga da jug Francuske, a posebno grad Gras, postane središte parfemske industrije. Od renesanse se proizvodnja mirisnih ulja iz apoteka postepeno seli u specijalizovane radionice, dok parfemi postaju luksuzni proizvodi za ličnu upotrebu. Kolonjsku vodu je, početkom 18. Veka, napravio Đovani Marija Farina, italijanski parfimer koji je živeo u nemačkom gradu Kelnu. Svojoj osvežavajućoj kompoziciji dao je naziv na francuskom, kao jeziku evropskog plemstva „Eau de Cologne“ ili „kolonjska voda“. Formulu je proslavila njena prijatna nota, pa je postala generički naziv za sve lagane mirise takvog tipa.
I dok se danas parfemi nanose pomoću atomizera ili raspršivača, mirisi su se vekovima nanosili direktno iz bočice ili pomoću njenog poklopca. Atomizer je 1887. konstruisao američki otorinolaringolog Alen de Vilbis - radi preciznije primene medikamenata u nosnoj šupljini i grlu. Pritiskom na pumpicu stvarao se fini aerosol, što je bilo značajno poboljšanje u odnosu na aplikaciju direktno iz bočice.
Današnje velike parfemske kuće, kao što su „Gerlen“ i „Ubigan“ u Francuskoj, i „Grosmit“ iz Velike Britanije, nastajale su tokom 18. i 19. veka. Proizvodnja i upotreba parfema postaje raširenija krajem 19. i u prvoj polovini 20. veka, kada nova tehnologija i hemijska industrija omogućavaju masovnu proizvodnju tako da parfemi postaju dostupni široj populaciji.
Parfimerije u Srbiji su, krajem 19. i prvoj polovini 20. veka, bile usko povezane sa porodičnom tradicijom i zanatskim pristupom proizvodnji mirisa. Pre Drugog svetskog rata, u Srbiji je postojalo više od dvadeset porodičnih zanatskih parfimerija. Iako su tržištem parfema u Srbiji tada dominirali uvoz i distribucija stranih brendova, u nekim fabrikama počela je industrijska proizvodnja. Parfimerija „Sava“, iz Beograda, predstavlja retku autentičnu priču iz srpske parfimerske prošlosti. Porodica Jovanov je čuvala zanat izrade mirise, recepte iz međuratnog perioda, ne menjajući suštinski način rada, već ga minimalno modernizujući. Ova parfimerija je danas poznata kao poslednja zanatska parfimerija na Balkanu, i predstavlja živi muzej beogradske parmefske tradicije.

Proizvodnja parfema

Proces destilacije potiče iz antičkog perioda i predstavlja jednu od najstarijih tehnika za izdvajanje vrednih supstanci iz prirodnih materijala. Najraniji oblici destilacionih aparata, kao što su kukurbita, alembik i berhil, koji su usavršavani tokom vekova, postali su osnova za razvoj modernih destilacionih sistema kakvi se i danas koriste. Iako su ovi uređaji poznati i na Balkanu, kod nas se najčešće primenjuju za proizvodnju alkoholnih pića.
Destilacija je proces kojim se iz biljaka ekstrahuju aromatična jedinjenja radi proizvodnje esencijalnih (etarskih) ulja. Biljni materijal se zagreva ključalom vodom ili vodenom parom i oslobađaju se isparljiva aromatična jedinjenja. Ova mirisna para prolazi kroz cevi i dospeva u kondenzator, gde se hladi i opet prelazi u tečno stanje. Posle razdvajanja se dobijaju koncentrovano etarsko ulje i cvetna voda (hidrosol), koja se odliva. Tako destilacija omogućava izdvajanje prirodnih mirisnih komponenti u njihovom najčistijem obliku. Destilacija je ključna industrijska metoda za proizvodnju parfema, koja povezuje drevno znanje i savremenu tehnologiju. Iako je posebna priprema biljne sirovine pre destilacije često nepotrebna, da bi se dobio kvalitetan proizvod od cvetova pomorandže i ruže, moraju se primeniti dodatne tehnike ili kombinovati metode ekstrakcije.
Tehnika „Headspace“ u proizvodnji parfema predstavlja modernu metodu uzorkovanja mirisa iz prostora oko živog biljnog organa (na primer, cveta), bez uništavanja biljke. Na ovaj način se miris zarobljava u obliku koji možemo da osetimo. Sintetički mirisi nastaju u laboratoriji putem hemijske sinteze, korišćenjem nusproizvoda nafte ili prirodnih materijala, kao osnove za razvoj novih mirisnih molekula ili za replikaciju postojećih. Ovi materijali se obrađuju tako da imitiraju mirise iz prirode, kao što su cveće i voće. Drugi pristup je biotehnologija, koja podrazumeva proizvodnju mirisnih molekula pomoću genetički modifikovanih organizama.
Parfemi se grupišu u familije koje su definisane preovlađujućom grupom supstanci ili njihovom kombinacijom. Često korišćena klasifikacija obuhvata sledeće familije: citrusni, cvetni, drvenasti, orijentalni, šipr, fužer, aromatični i gurmanski.
Prvi korak u razvoju sopstvenog parfema, predstavlja prepoznavanje i razlikovanje osnovnih sastojaka. Najčešće komponente koje se sreću u parfemima, jesu citrusi (limun, bergamot, pomorandža, grejpfrut); cveće (ruža, jasmin, gardenija, tuberoza, ilang-ilang, đurđevak, iris, neroli); začini (cimet, muskatni oraščić, kardamom, biber, karanfilić, đumbir); aromatične biljke (lavanda, ruzmarin, bosiljak, žalfija, smilje, nana); drvene note (sandalovina, kedar, vetiver, pačuli, agar drvo). aromatične smole: tamjan, smirna, labdanum, benzoin, stiraks; jestive supstance (vanila, badem, med, kokos, kakao, kafa, voće); komponente životinjskog porekla (ambra, civet, mošus, kastoreum) i sintetičke komponente (aldehidi, hedion, ambroksan, Iso E Super, kalon).
Kada korisnik prepoznaje sastojke i poznaje familije parfema, postepeno može da izgradi svoj olfaktorni vokabular i da razvije lične kriterijume za vrednovanje parfema. Zahvaljujući internetu, pojavio se novi svet olfaktornih entuzijasta koji okuplja milione ljudi. Postoje zajednice, forumi, blogovi, pa i specijalizovane platforme kao što je „Fragrantica“, vodeći svetski sajt o parfemima i kolonjskim vodama, koji je pokrenut na našim prostorima.

Dubravka Marić

Kompletni tekstove sa slikama i prilozima potražite u magazinu
"PLANETA" - štampano izdanje ili u ON LINE prodaji Elektronskog izdanja
"Novinarnica"