ENTOMOLOGIJA

Tekst i fotografije: I. Hadžić

Moljci

Gosti mesečeve svetlosti

U više izdanja časopisa koji se bave popularizaciom nauke i naučnih istraživanja nedavno su se pojavili članci u kojima se navodi da je grenlandska ajkula najdugovečnija današnja vrsta kičmenjaka jer može da živi više stotina, pa čak i pet stotina godina! Do kada mogu da žive druge vrste ajkula, može da se proceni prebrojavanjem traka na perajima ili na pršljenovima predatora, slično kao kada se prebrojavanjem godova na drvetu utvrđuje starost stabla. Ali grenlandske ajkule nemaju te oznake na perajima niti bilo kakve druge osobenosti po kojima se utvrđuje koliko su stare…

Jednom sam, usred dana, fotografišući uznemirio najvećeg moljaca našeg podneblja za kojeg se tvrdi da u seobi preleće Sredozemno more.
Vrsta Agrius convolvuli je bio prevelik zalogaj za kućnog vrapca. Kada se ptičica primakla moljcu i kada ga je bolje sagledala, okrenula se i negde odmaglila da priča priču drugim vrapcima o letećem džinu, a koji nije ptica.
Pojava u večernjim satima krupnih moljaca u pojedinim kulturama izaziva neprimeren strah. Postoji mišljenje da su oni gosti mesečeve svetlosti, zapravo vampiri.

Neki moljci, i to uglavnom sitni, sa ljudskog stanovišta su štetočine koje napadaju razne prehrambene proizvode, kao i tekstil (video sam ih čak i u kutiji sa začinom u kojoj je preovladavala so, ili u teglici sa ljutom alevom paprikom). Za raziku od moljaca štetočina, postoje korisni, uzgajani moljci kao, recimo, Bombyx mori, vrsta iz čijih čaura se dobija kvalitetna svila. (Godine 2002, industrija svile proizvela je više od 130 miliona kilograma  sirove svile, vredne oko 250 miliona US dolara.)
Moljci su donekle slični dnevnim leptirima: poseduju dva para ljuspastih krila, koja mogu biti jednobojna ili izuztno šarena. Šare im služe za privlačenje partnera.
Od leptira se razlikuju po izgledu antena, koje se javljaju od končastih do češljastih.

Moljci pomoću antena hvataju signale drugih moljaca na velikoj udaljenosti. Na glavi osim antena imaju velike, složene oči. Neke krupnije vrste nemaju usnu duplju pa se praktično, dok su u stadijumu krilatog insekta, i ne hrane. Njihova životna aktivnost svodi se na parenje i produžavanje vrste. Većina moljaca ima dugu surlicu pomoću koje lako dopiru u unutrašnjost velikih cevastih cvetova. U vreme toplog leta 2003. godine kada smo uveče, zbog vrućine, držali otvoren prozor dnevne sobe, ovi insekti bili su privučeni svetlošću sijalice pa su uletali u lustere oblika vrča i tu bivali kremirani.

Žao mi je bilo prelepih stvorova pa sam skinuo lustere sa sijalica. Moljci su i dalje uletali u sobu ali tada, dodirnuvši golu i toplu sijalicu, ošamućeni u derviškom obrtanju padali na patos. Slikao sam ih a onda puštao na drugi prozor prema bašti bez veštačkog osvetlenja.
Tako je postepeno narasla moja fotokolekcija na preko trista „rožajskih“ vrsta. U mom bavljenju moljcima, nisam ni jednog životno ugrozio. Priznajem da sam na desetine zarobljvao preko noći u tzv. petrijevim šoljama. Sutradan sam zaticao žive leptirice i pored njih nekoliko jaja koje su one snele u vreme zarobljeništva.

Za rastanak s čitaocima ovog teksta, prilažem nekoliko vrsta noćnih leptira.
Njihov izlazak preko leta na scenu je oko sedam sati uveče. 

Tekst i fotografije: I. Hadžić

Kompletni tekstove sa slikama i prilozima potražite u magazinu
"PLANETA" - štampano izdanje ili u ON LINE prodaji Elektronskog izdanja
"Novinarnica"