OTKRIĆA

Mihajlo Racković

Najveći vodopad u Sunčevom sistemu

Marsovci i Zemljani sa crvene planete

Koliko se zna, Zemlja je jedina planeta Sunčevog sistema koja ima tečnu vodu na svojoj površini. Samim tim najveći vodopad u Sunčevom sistemu je ujedno i najveći vodopad na Zemlji. Reč je o Anđeoskom vodopadu u Venecueli, čija je visina 979m, dok slobodan pad vode iznosi 807m. Međutim Zemlja nije uvek bila jedina planeta u Sunčevom sistemu koja je na svojoj površini imala tečnu vodu. Sasvim sigurno i Mars je u prošlosti takođe imao tečnu vodu na svojoj površini, a vrlo moguće i Venera (ali za Veneru još uvek nema čvrstih dokaza). Samim tim, najveći poznati vodopad koji je ikad postojao u Sunčevom sistemu, nalazio se na Marsu! Iako je mali, Mars ima neverovatnu geologiju, pa se tako najviše planine i naveći kanjoni nalaze na Marsu, a sad se tom spisku dodaje i najveći vodopad koji je ikada postojao u Sunčevom sistemu!

Oko Marsa kruži orbiter, zapravo veštački satelit Marsa, MRO (Mars Reconnaissance Orbiter), koji stalno šalje slike i podatke o ovoj planeti. MRO je lansiran 2005, ušao je u orbitu oko Marsa 2006. gde je i danas. MRO je na Zemlju poslao više podataka nego sve ostale misije na Mars do tada zajedno.
Echus Chasma je visoravan na Marsu, na čijem se kraju nalazi velika litica sa koje je, pre oko 3,7 milijardi godina, voda padadala u obliku vodopada visokog oko 4000 m, i time formirala sistem kanjona Kasei Valles. To je bio vodopad visok oko 4000m, do sada najveći poznat vodopad u Sunčevom sistemu.
Kako je nastao ovaj vodopad a kako tamošnje velike poplave? Za odgovor na ovo pitanje, potrebno je bolje razumevanje Marsove gološke istorije. Na drugom kraju planete, velika depresija Eridania je bila veliko jezero, pre oko 3,8 milijardi godina. Naučnici veruju da je ovo jezero, ili na osnovu njenih razmera more, sadržalo tri puta više vode nego Kaspijsko more, na Zemlji. MRO je otkrio slojeve minerala na dnu Eridanie, debljine oko 400 m, koji su na Zemlji najčešće povezani sa hidrotermalnim izvorima. Ovo dalje znači da su na dnu ovog mora postojali i hidrotermalni izvori. Upravo su ovakva mesta na Zemlji dom za bogate ekosisteme mikroorganizama. Kada tome dodamo da se, otprilike u to vreme, na Zemlji pojavio život, onda uopšte nije nemoguće da se tu nalaze i fosili davno uginulih mikroorganizama. Tim pre što je Mars vrlo verovatno bio pogodan za život - pre Zemlje.
Sve planete, neposredno nakon nastanka, bile su u istopljenom stanju, te su se postepeno hladile. Manje planete su se brže hladile od većih, pa se tako Mars brže ohladio od Zemlje i samim tim verovatno imao uslove za život pre naše planete. Otuda dolazi hipoteza da je jednostavni život možda prvo nastao na Marsu, pa da je raznim sudarima sa asteroidima, došao na Zemlju, i onda evoluirao - te da smamim tim svi mi imamo poreklo sa Marsa!
Pre oko 3,7 milijardi godina, klima na Marsu je zahladnela, pa je tečna voda sve više počela da se ledi, i time smanjuje. Međutim u skoro isto vreme, iz nekog razloga, došlo je do velikog porasta geološke i vulkanske aktivnosti, te su se onda velike količine vode usled toga odledile  i došlo je do velikih poplava. Upravo u to vreme i na taj način nastao je najveći do sada poznat vodopad u Sunčevom sistemu. Nakon što se ova vulkanska aktivnost smirila, tečna voda je i dalje postojala na površini Marsa, ali je sve više počela da nestaje. Paradoksalno, isti razlog zbog kog je Mars možda imao uslove za život pre Zemlje, doveo je do toga da Mars sve više gubi tečnu vodu i sve više postaje narandžasta pustinja - što je hlađenje planete. Kako se planeta brže hladila, Marsovo jezgro više nije bilo dovoljno fluidno da stvara magnetno polje koje bi štitilo atmosferu od Sunčevog vetra, a i vulkanska aktivnost koja bi nadoknadila izgubljenu atmosferu, takođe se znatno razredila.
Pošto je Mars sve više gubio atmosferu, pritisak je sve više opadao, a tečnoj vodi je sve teže bilo da opstane jer bez prisutnog vazdušnog pritiska nema tečnog stanja već samo gasovitog i čvrstog, u zavisnosti od temperature. Ipak, i dan danas, za veoma kratko vreme i u jako maloj količini tečna voda bi mogla da postoji na površini u vidu kapljica. Nedavna istraživanja ukazuju na to da Mars možda i dan-danas ima tečnu vodu ispod površine pa nije nemoguće da su neki jednostavni oblici života uspeli da prežive kataklizmu i opstanu do danas. Ukoliko takav život bude pronađen i ukoliko sav život sa Zemlje vuče poreklo odatle, bilo bi stvarno veličanstveno da uprkos velikoj razlici sa tim oblicima života imamo i zapanjujuću sličnost !

Mihajlo Racković

Kompletni tekstove sa slikama i prilozima potražite u magazinu
"PLANETA" - štampano izdanje ili u ON LINE prodaji Elektronskog izdanja
"Novinarnica"