VEŠTAČKA INTELIGENCIJA

Branka Jakšić

Pogled u sutrašnjicu

Budućnost nije u kristalnoj kugli

Budućnost već postoji i "vlada" u obrisima sadašnjosti u trendovima AI, digitalnih tehnologija i društvenih promena koje danas oblikuju sutrašnjicu. Ona je isprepletena sa globalnih inovacijama, veštačkom inteligencijom i algoritmima ali je nama teško prepoznatljiva, reći će futurolozi.

Tehnologija nikada neće moći da sasvim zameni ljudsko biće sa emocijama, intuicijom, etičkim sudovima i jedinstvenim iskustvima. To, kao odgovor na globalno pitanje moći i razvoja veštačke inteligencije, kaže dr Ljubiša Bojić, komunikolog, futurolog i viši naučni saradnik na Institutu za filozofiju i društvenu teroriju beogradskog Univerziteta. On  na budućnost gleda pozitivno, ali samo ako čovečanstvo shvati da mora da se fokusira na prepoznavanje sutrašnjice kroz sadašnjost. Veštačku inteligenciju vidi kao najuticajniji društveni faktor, koji već utiče na više od polovine svetske populacije  i dovodi do polarizacije i smanjenja kritičkog mišljenja. Ističe da AI nije neutralna tehnologija i zato zahteva zakonsko regulisanje. Uveren je da svet AI mora da se ograniči zakonom jer reč je o tehnologiji koja može da preoblikuje svest ka većoj zavisnosti. Dr Bojić, kao futurolog rezimira:  predviđanje budućnosti nije više o kristalnoj kugli ili proricanju već u sistematskoj analizi trendova i signala koji oblikuju sutrašnjicu. Budućnost je oblikovana jezikom, našim svakodnevnim razgovorima, medijskim sadržajima i delovanjem AI sistema. Možemo stvoriti svet empatije i inovacija ili nastaviti da stvaramo svet straha i podele, kao uzgrednu posledicu prilagođavanja AI interesima velikih tehnoloških kompanija.  

- U vremenu u kom se mnogo šta brzo menja, možemo li se uopšte govoriti o predviđanju budućnosti? Možda je svrsishodnije pričati o prepoznavanju obrisa sutrašnjice kroz sadašnje vreme?

- U eri brzog tehnološkog napretka, poput onog koje donose veštačka inteligencija i algoritamski sistemi, predviđanje budućnosti nije više u kristalnoj kugli ili proricanju već u sistematskoj analizi trenutnih trendova i signala koji oblikuju sutrašnjicu. Kao futurolog, naglašavam da se promene dešavaju eksponencijalno. Na primer, algoritmi na platformama poput TikToka ili YouTube već danas utiču na ponašanje milijardi ljudi, stvarajući zavisnost i polarizaciju društva. Zato je svrsishodnije fokusirati se na prepoznavanje obrisa sutrašnjice kroz sadašnjost. Pratimo kako AI menja komunikaciju, ekonomiju i društvene norme. U svom radu koristim metode poput analize složenih sistema da identifikujem te obrise. Ovo nije pasivno posmatranje, već aktivno delovanje. Ako danas regulišemo AI etički, možemo izbeći fiktivno društvo koje predstavlja antitezu utopije i obično ga karakteriše ugnjetavajuća društvena kontrola, represija, siromaštvo, propaganda, tehnološka kontrola, rečju: sveopšte nezadovoljstvo i patnja. Na kraju, predviđanje je alat za oblikovanje - a ne sudbina, i kroz sadašnje odluke možemo usmeriti put ka boljoj budućnosti. 

- Futurologiju neretko poistovećujemo sa tehnološkim prognozama. vi je gledate kao nauku o komunikaciji smisla. Kako to objasniti?

- Futurologija se često svodi na tehnološke prognoze, ali ja je vidim kao nauku o komunikaciji smisla u kontekstu promena koje tehnologija donosi društvu. Fokusiram se na to kako tehnologije prenose i oblikuju značenje, vrednosti i kulturne narative. Na primer, algoritmi nisu samo mehanizmi. Oni pronose smisao kroz personalizovane sadržaje koji polarizuju mišljenja i utiču na naša emocionalna stanja. U knjizi „Kulturni organizam ili tehnofeudalizam“ objašnjavam kako društvo evoluira ka većoj imitaciji realnosti kroz medije, gde AI postaje ključni prenosilac smisla. Ovo uključuje razumevanje kako jezik velikih jezičkih modela poput GPT-a može ugroziti ljudske vrednosti. Komunikacija smisla podrazumeva etičku dimenziju. Moramo osigurati da tehnologija ne samo informiše već i da gradi zajednički smisao, poput promovisanja empatije umesto mržnje.

Reč i energija stvaranja

- Kako izgleda komunikacija između čoveka i tehnologije? Da li menja čovekovu svest ili prikazuje samo produžetak ljudskog uma?

Komunikacija između čoveka i tehnologije danas je svakodnevna, od glasovnih asistenata preko AI chatbotova, do algoritama koji predviđaju naše želje na društvenim mrežama. Ovo nije samo interakcija. To je kontinuirani dijalog gde tehnologija anticipira, sugeriše i oblikuje naše odluke. Na primer, algoritmi produžuju vreme koje provodimo pred ekranom stvarajući blage zavisnosti, što dovodi do promena u pažnji i vezama između ljudi. Pitanje: da li AI menja svest ili je samo produžetak uma,  jeste ključno. Odgovor je: to je i jedno i drugo, ali sa naglaskom na transformaciji. Tehnologija produžava um kroz produžetke poput pametnih uređaja, ali menja svest kroz uticaj na kognitivne i mentalne  procese stvarajući polarizaciju u društvu, šireći dezinformacije i pojačavajući emocionalne reakcije na negativne sadržaje.

- U predavanjima naglašavate da reč poseduje energiju stvaranja. Može li budućnost da bude oblikovana jezikom kojim govorimo?

- Reč nije samo komunikacija već moćan alat koji oblikuje realnost, percepcije i budućnost. Jezik, posebno u digitalnom kontekstu, može usmeravati društvene promene. Na primer, jezik velikih jezičkih modela u AI sistemima poput ChatGPT-a ili Grok-a, može pojačati stereotipe, širiti dezinformacije i, obrnuto - promovisati pozitivne narative. Budućnost se oblikuje jezikom jer on definiše vrednosti. Na primer, inicijative poput Beogradske deklaracije digitalnih sloboda koriste jezik da zagovaraju algoritme kao javno dobro, čime se stvara energija za etičke promene. Jezik stvara stvarnost kroz narative, i u eri AI moramo biti svesni ove moći. Neophodno je regulisati jezik modela da bi se izbegla pristrastnost i osiguralo usklađivanje sa ljudskim pravima. Na kraju, budućnost je oblikovana jezikom, našim svakodnevnim razgovorima, medijskim sadržajima i delovanjem AI sistema.

Meta i Google u igri

- Šta će biti ako nam se virtuelni svet svidi više nego realni? Je li to kretanje u beg od stvarnosti i kreiranje nove realnosti?

- Ako virtuelni svet postane privlačniji od realnog, to može dovesti do masovnog bega od stvarnosti, gde ljudi provode više vremena u digitalnim prostorima nego u realnom svetu. To je i beg i kreiranje nove realnosti jer izbegavamo probleme poput klimatskih promena, nejednakosti ili socijalne izolacije. Metaverzum postaje paralelna stvarnost sa sopstvenim zakonima i ekonomskim sistemom. Vidim rizike poput pojačanih zavisnosti, gubitka empatije prema realnom svetu i tehnofeudalizma, gde korporacije poput Meta ili Google kontrolišu pristup i podatke. Na primer, ako AI nudi savršena iskustva bez konflikata, to može oslabiti demokratske kapacitete i veze među ljudima. Međutim, ovo nije neizbežno. Potrebna je zakonska regulacija da bi virtuelni svet bio dodatak, a ne zamena.

Paradoksalno ćutanje

- U eri veštačke inteligencije istina postaje relativna, a poverenje retkost. Kakva je sudbina istine u digitalnom vremenu?

- U eri AI, istina postaje relativna jer algoritmi daju prioritet angažmanu nad tačnošću. Deepfake-ovi, personalizovani sadržaji i algoritmi šire dezinformacije brže nego ikad, podrivajući poverenje u institucije i medije. Sudbina istine zavisi od naših intervencija. Bez njih, videćemo dalju fragmentaciju realnosti, gde svako živi u sopstvenoj "istini". Moj predlog je Indeks medijske realnosti, alat koji kvantifikuje emocije i pristrasnost u online sadržajima, omogućavajući istinitiju sliku stvarnosti. Na primer, AI može analizirati vesti i identifikovati negativne trendove koji pojačavaju strah, i predložiti raznovrsniji sadržaj. Međutim, ako korporacije nastave da prioritet daju profitu, rizikujemo tehnofeudalizam gde istina postaje roba. 

- Da li ćemo u budućnosti više komunicirati ili ćutati?

- U budućnosti, verujem da ćemo više komunicirati nego ikad, ali ne samo na načine posredstvom AI i digitalnim tehnologijama jer to može dovesti do paradoksalnog "ćutanja" u fizičkom svetu zbog izolacije i zavisnosti od ekrana. Komunikacija će biti hiper-personalizovana. AI će predviđati i olakšavati razgovore, poput virtuelnih asistenata koji povezuju ljude globalno. Međutim, ovo može pojačati „ćutanje“ u realnim odnosima. Studije pokazuju da prekomerno „online vreme“ smanjuje face-to-face interakcije, dovodeći do usamljenosti uprkos povezanosti. Komunikacija tako postaje površna, fokusirana na „potvrdu sopstvene vrednosti“ umesto dijaloga.
Da bismo izbegli ćutanje, moramo promovisati raznovrsnost u algoritmima. Na primer, regulisati algoritme da preporučuju sadržaje sa suprotstavljenim pogledima čineći komunikaciju smislenijom. Kroz obrazovanje i etičke standarde možemo osigurati da buduća komunikacija gradi mostove a ne zidove. Na kraju, više komunikacije ne znači da će ona biti bolja. Ključ je u kvalitetu, gde AI pomaže u empatiji i razumevanju, sprečavajući izolaciju ljudi u budućnosti.

Informacioni zamor i etička odgovornost

- Da li i kako tumačiti situaciju u kojoj čovek ima pristup svemu i svačemu, ali istovremeno razume malo toga?

- Informacioni zamor je savremeni fenomen gde obilje podataka dovodi do preopterećenja, površnog razumevanja i emocionalnog iscrpljenja. Tumačim ga kao posledicu blagih zavisnosti koje algoritmi stvaraju: oni favorizuju senzacionalan, negativan sadržaj da bi zadržali pažnju, ali to rezultira polarizacijom i gubitkom dubine. U knjizi "Kulturni organizam ili tehnofeudalizam", objašnjavam ovo kao evoluciju medija ka većoj imitaciji realnosti, gde AI pojačava zamor kroz personalizaciju koja ograničava izlaganje raznovrsnosti pa tako razumemo malo, jer nedostaju kontekst i kritičko filtriranje. Rešenje vidim u promovisanju raznovrsnosti sadržaja. Bez intervencija, zamor će rasti, smanjujući kreativnost i društvenu koheziju; ali sa etičkim AI, možemo pretvoriti obilje u mudrost, omogućavajući dublje razumevanje u eri informacija. Ovo dovodi da toga da korporacije kontrolišu tokove informacija, razdvajajući društva po ideologijama i interesima. Međutim, tehnologija spaja kroz alate poput virtuelnih konferencija ili AI prevodilaca, omogućavajući globalnu saradnju na problemima poput, recimo,  klimatskih promena.  

- Šta moće da se kaže o etičkoj odgovornosti komunikologa u doba kada algoritmi odlučuju o vidljivosti istine?

- Etička odgovornost komunikologa u eri algoritama je ogromna jer ova oblast postaje bitnija nego što je to bilo pre. Moramo biti čuvari transparentnosti i istine, zagovarajući da AI sistemi ne sakrivaju pristrasnost i ne favorizuju profit nad javnim dobrom. Algoritmi danas odlučuju šta vidimo od vesti do reklama, često bez transparentnosti, dovodeći do erozije poverenja i širenja dezinformacija.

Mašine sagovornici

- Da li će mašine jednog dana komunicirati smisleno a ne samo informacijama?

- Da, mašine će jednog dana komunicirati smisleno, prelazeći sa pukih informacija na razumevanje konteksta, emocija i vrednosti, zahvaljujući napretku u AI. U radu "CERN za AI", predlažem testove u virtuelnoj realnosti gde mašine uče etiku, empatiju i kulturne nijanse kroz interakcije sa simuliranim ljudima. AI već simulira razumevanje ironije i dobro vlada lingvističkom pragmatikom. To omogućava pravljenje razičitih aplikacija, kao što su “AI dečko i AI devojka”, što će povećati zavisnost ljudi od tehnologije. Ovi trendovi se najviše vide u Kini.

 - Koliko je budućnost društva zavisna od obrazovanja i novih načina učenja?

- Budućnost zavisi od obrazovanja i inovativnih načina učenja, jer oblikuju naše prilagođavanje AI, automatizaciji i digitalnim promenama. Bez modernog obrazovanja, rizikujemo nejednakosti gde samo elita koristi tehnologiju, dok ostali zaostaju. Novi načini učenja, integrisani sa AI, poput personalizovanih platformi ili VR simulacija, moraju promovisati kritičko mišljenje, etiku i doživotno učenje. U Srbiji i globalno, postoji potreba za fokusom na AI pismenost: učenje kako algoritmi utiču na nas, kako otkriti dezinformacije i kako koristiti tehnologiju kreativno

-Postoji li nešto što tehnologija nikada neće moći da zameni: ljudsko biće?

- Ljudsko biće sa emocijama, intuicijom, etičkim sudovima i jedinstvenim iskustvima tehnologija nikada neće moći da potpuno zameni. AI može da generiše umetnost, razgovore i odluke, ali joj nedostaju svest, empatija i moralna dubina. Tehnologija treba da bude ekstenzija, ne zamena. Na primer, mašine mogu analizirati podatke brže, ali ne mogu osetiti radost stvaranja ili patnju gubitka na ljudski način.

A mi, gde smo?

- Gde je budućnost Srbije u svetu u kom znanje i inovacije zadržavaju prvo mesto?

- U svetu gde su znanje i inovacije najvrednija valuta, Srbija može da postane regionalni lider kroz fokus na AI etiku, digitalnu slobodu i obrazovanje. Ona je kao most između Istoka i Zapada, sa institutima poput onog za veštačku inteligenciju koji razvijaju globalne standarde. Ali, moramo ulagati u inovacije: reformisati obrazovanje za AI pismenost, podržavati startap-ove i regulisati tehnologije... 

- Ako pogledate svet u 2050. godini, šta u tome naslućujete?

- U 2050. godini, naslućujem svet superinteligencije, gde AI rešava kompleksne probleme poput klimatskih promena kroz simulacije, metaverzum postaje svakodnevnica a globalna povezanost omogućava instant saradnju. Plaši me rizik tehnofeudalizma. Korporacije kontrolišu živote kroz zavisnost, polarizaciju i gubitak privatnosti, dovodeći do distopije gde ljudska autonomija nestaje u korist algoritamske kontrole.  

- Konačno, da li budućnost već postoji, ali čeka da je prepoznamo?

- Da, budućnost već postoji i "vlada" u obrisima sadašnjosti u trendovima AI, digitalnih tehnologija i društvenih promena koje danas oblikuju sutrašnjicu. Ona nije fiksna sudbina već potencijal koji čeka da deluju: na primer, uticaj algoritama na komunikaciju već određuje polarizacije koje će se pojačati ako ne intervenišemo. Kroz etički okvir, delujemo sada da bi budućnost bila usklađena sa ljudskim vrednostima.

Branka Jakšić

Kompletni tekstove sa slikama i prilozima potražite u magazinu
"PLANETA" - štampano izdanje ili u ON LINE prodaji Elektronskog izdanja
"Novinarnica"