EVOLUCIJA SVEMIRA
S.S.
Kraj i skupljanje ili…?
Iz pepela stare vaseljene
Stručnjaci Centra za teorijske nauke Univerziteta Prinston, SAD, došli su do zaključka da bi svemir, posle 13,8 milijardi godina širenja, uskoro mogao da se zaustavlja a potom i da počne da se skuplja, objavljeno je u “Live Science”. Kako se došlo do ove pretpostavke?
Troje naučnika sa Univerziteta Prinston su, na osnovu dugog proučavanja širenja kosmosa, pokušali da proniknu u suštinu tamne energije, sile koja, kako izgleda, ubrzava širenje svemira. Na osnovu njihovog modela zbivanja, tamna energija nije stalno prisutna sila već je samo deo kosmosa koji se vremenom može raspasti! Prema njihovom modelu, u narednih 100 miliona godina, svemir će prestati da se širi? Ubrzano sadašnje širenje moglo bi, zbog slabljenja sila tamne energije, da prestane u narednih oko 65 miliona godina, što bi za posledicu imalo eru sporog skupljanja a potom i potpuni prestanak širenja svemira! Da li će se era sporog skupljanja, mada milijardama godina od sada, završiti “smrću” ili možda ponovnim “rođenjem” vremena i prostora? Sve je za sada u domenu teorije. Ali, za ilustraciju brzine promena na koje se oslanjaju ova zapažanja, naučnici pominju da se, pre 65 miliona godina, dogodio udar asteroida u našu planetu, u poluostrvo Jukatan, u današnjem Meksiku, što je prozrokovalo nestanak dinosauursa. Mereno kosmičkim razmerama, pomenutih 65 miliona godina su veoma kratko vreme.
Mada je u ovoj teoriji mnogo šta kontroverzno i nema načina da se proveri testovima, početkom devedestih godina prošlog veka, naučnici su prvi put javno izašli sa stavom da se širenje svemira ubrzava, navodeći da se prostor između galaksija širi brže nego pre par milijardi godina. Za nepoznati izvor ovog ubrzanja naučnici su označili tamnu energiju, silu koja deluje suprotno gravitaciji i gura objekte svemira sve dalje, umesto da ih približava i spaja.
Ubrzano širenje zauvek?
Tamna energija čini oko 70% ukupne mase-energije svemira i njena svojstva su za sada nepoznata. Teorija Alberta Ajnštajna ističe da je tamna energija stalni i nepromenljivi oblik energije u tkivu prostor-vremena i, pošto ne može da se menja, svemir bi trebalo da se ubrzano širi - i to zauvek!
Na drugoj strani naučnih zaključivanja je teorija po kojoj tamna energija ne mora da bude konstantna već je to nešto što se zove kvintesencija, tj. dinamičko polje koje se menja protokom vremena. Za razliku od kosmičke konstante, kvintesencija može da bude i odbojna i privlačeća, što zavisi od njene kinetičke i potencijalne energije u određenom trenutku. Svemir postoji skoro 14 milijardi godina; od početka navedenog vremena, kvintesencija je bila odbojna i time je doprinela širenju svemira. Stanje se promenilo pre oko pet milijardi godina kada je kvintesencija postala dominantna komponenta i kada je njen učinak gravitacionog odbijanja pokrenuo ubrzano širenja svemira. Da li pomenuto ubrzanje može trajata zauvek?
Naučnici iz Prinstona predviđaju da bi se svojstva kvintesencije mogla promeniti u narednih nekoliko milijardi godina. Izradili su fizički model kvintesencije koji pokazuje njenu odbojnu i privlačeću silu tokom vremena, i pokušali da ga uklope sa dosadašnjim saznanjima o širenju svemira. Na osnovi izrađenog modela, mogli su da veoma pouzdano reprodukuju istoriju širenja svemira, a samim tim i stvore osnovu za svoja predviđanja o budućnosti. Nemalo su se iznenadili kada su došli do zaključka da se tamna energija može vremenon izgubiti? Tj. njena snaga može vremenom toliko da oslabi da može doći do toga da će antigravitaciono svojstvo tamne energije nestati i da će se ona pretvoriti u nešto što je maltene obična materija.
Prema istom modelu, odbojna sila tamne energije mogla bi biti suština opadanja koje je započelo pre više milijardi godina. Po ovom scenariju, ubrzano širenje svemira uveliko usporava. Za oko 65 miliona godina, to ubrzanje bi moglo prestati, što bi za posledicu imalo da se, za 100 miliona godina od danas, tamna energija možda preokrene u samoprivlačeću silu i pokrene proces po kojem bi svemir počeo da se skuplja? Samim tim, posle oko 14 milijardi godina rasta, svemir bi počeo da se smanjuje.
Novi Veliki prasak
Kako stručnjaci misle, to bi bio spor process; na početku bi se “stezanje” svemira odvijalo veoma sporo pa žitelji naše planete ne bi ni primetili da se tako nešto dešava. Prema pomenutom modelu naučnog tima, bilo bi potrebno nekoliko milijardi godina sporog “skupljanja” da svemir dostigne hipotetičnu polovinu veličine koju danas ima.
Kako bi to pojavno izgledalo?
Naučnici pominju mogućnost da se svemir skuplja sve dok se ne uruši u sebe tokom niza događanja koja vode do kraja kategorije prostor-vreme, kakvu je danas znamo. Takođe, svemir će se skupljati sve dok se ne vrati u stanje slično svom izvornom obliku - posle čega bi usledio još jedan Veliki prasak a zatim i nastanak novog svemira! Po ovom drugom scenariju (koji su stručnjaci opisali u radu iz 2019. objavljenom u časopisu Physics Letters B), u svemiru se odvija ciklični proces širenja i skupljanja, privlačenja i odbijanja, tokom čega se svemir neprestano urušava i ponovo stvara. Ovo navodi na pretpostavku da naš sadašnji svemir možda nije ni prvi ni jedini svemir, već je posredi samo najnoviji u beskonačnom nizu svemira koji su se širili i skupljali pre ovog našeg. Ovome stručnjaci dodaju da, izgleda, sve zavisi od promenljive prirode tamne energije…
Pošto sva naša zapažanja širenja kosmosa potiču od objekata koji su milijardama svetlosnih godina udaljeni od Zemlje, podaci kojima se raspolaže služe samo da upute naučnike u prošlost svemira - ne i u njegovu sadašnjicu ili u budućnost. Sve u svemu, svemir bi mogao da počne da se zbija a da mi za to ne znamo sve dok ne bi počela faza kontrakcije.
S.S.
Kompletni tekstove sa slikama i prilozima potražite u magazinu
"PLANETA" - štampano izdanje ili u ON LINE prodaji Elektronskog izdanja
"Novinarnica"
|
