MAGAZIN ZA NAUKU, ISTRAŽIVANJA I OTKRIĆA
»  MENI 
 Home
 Redakcija
 Linkovi
 Kontakt
 
» BROJ 90
Planeta Br 90
Godina XVII
Maj - Jun 2019.
»  IZBOR IZ BROJEVA
Br. 91
Jul 2019g
Br. 90
Maj 2019g
Br. 89
Mart 2019g
Br. 88
Jan. 2019g
Br. 87
Nov. 2018g
Br. 86
Sep. 2018g
Br. 85
Jul 2018g
Br. 83
Mart 2018g
Br. 84
Maj 2018g
Br. 81
Nov. 2017g
Br. 82
Jan. 2018g
Br. 79
Jul. 2017g
Br. 80
Sep. 2017g
Br. 77
Mart. 2017g
Br. 78
Maj. 2017g
Br. 75
Septembar. 2016g
Br. 76
Januar. 2017g
Br. 73
April. 2016g
Br. 74
Jul. 2016g
Br. 71
Nov. 2015g
Br. 72
Feb. 2016g
Br. 69
Jul 2015g
Br. 70
Sept. 2015g
Br. 67
Januar 2015g
Br. 68
April. 2015g
Br. 65
Sept. 2014g
Br. 66
Nov. 2014g
Br. 63
Maj. 2014g
Br. 64
Jul. 2014g
Br. 61
Jan. 2014g
Br. 62
Mart. 2014g
Br. 59
Sept. 2013g
Br. 60
Nov. 2013g
Br. 57
Maj. 2013g
Br. 58
Juli. 2013g
Br. 55
Jan. 2013g
Br. 56
Mart. 2013g
Br. 53
Sept. 2012g
Br. 54
Nov. 2012g
Br. 51
Maj 2012g
Br. 52
Juli 2012g
Br. 49
Jan 2012g
Br. 50
Mart 2012g
Br. 47
Juli 2011g
Br. 48
Oktobar 2011g
Br. 45
Mart 2011g
Br. 46
Maj 2011g
Br. 43
Nov. 2010g
Br. 44
Jan 2011g
Br. 41
Jul 2010g
Br. 42
Sept. 2010g
Br. 39
Mart 2010g
Br. 40
Maj 2010g.
Br. 37
Nov. 2009g.
Br.38
Januar 2010g
Br. 35
Jul.2009g
Br. 36
Sept.2009g
Br. 33
Mart. 2009g.
Br. 34
Maj 2009g.
Br. 31
Nov. 2008g.
Br. 32
Jan 2009g.
Br. 29
Jun 2008g.
Br. 30
Avgust 2008g.
Br. 27
Januar 2008g
Br. 28
Mart 2008g.
Br. 25
Avgust 2007
Br. 26
Nov. 2007
Br. 23
Mart 2007.
Br. 24
Jun 2007
Br. 21
Nov. 2006.
Br. 22
Januar 2007.
Br. 19
Jul 2006.
Br. 20
Sept. 2006.
Br. 17
Mart 2006.
Br. 18
Maj 2006.
Br 15.
Oktobar 2005.
Br. 16
Januar 2006.
Br 13
April 2005g
Br. 14
Jun 2005g
Br. 11
Okt. 2004.
Br. 12
Dec. 2004.
Br 10
Br. 9
Avg 2004.
Br. 10
Sept. 2004.
Br. 7
April 2004.
Br. 8
Jun 2004.
Br. 5
Dec. 2003.
Br. 6
Feb. 2004.
Br. 3
Okt. 2003.
Br. 4
Nov. 2003.
Br. 1
Jun 2003.
Br. 2
Sept. 2003.
» Glavni naslovi

PRIZNANJA

 

Dubravka Marić

Dodeljena nagrada iz fizike "Marko Jarić"

Iz tri u dve dimenzije?

 

Priznanja

Dr Aleksandar Bogojević i prof. dr. Zoran Hadžiabdić


U Srpskoj akademiji nauka i umetnosti je
, krajem marta, po osamnaesti put uručena nagrada iz fizike 'Marko Jarić', koju dodeljuje Fondacija sa njegovim imenom. Dobitnik 'srpskog Nobela' u fizici za 2018. godinu je redovni profesor Univerziteta u Kembridžu, dr Zoran Hadžibabić, koji je nagrađen za izuzetno značajne doprinose u oblasti fizike ultrahladnih atomskih i molekulskih sistema.

 

Fondacija 'Prof. dr Marko Jarić', koju su 1998. osnovali porodica i kolege dr Marka Jarića, svetski priznatog istraživača u oblasti fizike kondenzovanog stanja materije i profesora na A&M univerzitetu Teksasa, ustanovila je ovo visoko priznanje koje se dodeljuje za izuzetna dostignuća fizičarima iz Srbije i dijaspore, čiji je rad međunarodno priznat. ''Institut za fiziku iz Beograda je, kao prvi institut od nacionalnog značaja, postao garant dugoročne finansijske održivosti Fondacije, kojoj je kao jedan od osnivača doprinosio tokom svih ovih godina. To činimo i u uverenju da je potrebno podržati sve ovakve značajne institucije koje doprinose nauci i razvoju Srbije'', izjavio je dr Aleksandar Bogojević, direktor Instituta za fiziku.        
Državni sekretar u Ministarstvu prosvete, nauke i tehnološkog razvoja, Vladimir Popović, ocenio je koliko je važna ovakva vrsta zadužbinarstva. ''Spisak dobitnika nagrade 'Marko Jarić' najbolje svedoči o njenom značaju, a Srbiji je potrebno negovanje izgubljenog duha zadužbinarstva, zbog čega je Fondacija 'Prof. dr Marko Jarić posebno važna''.

Šta bi bilo kad bi bilo

Ovogodišnji dobitnik nagrade 'Marko Jarić', dr Zoran Hadžibabić redovni profesor na Odseku za fiziku Kevendiš laboratorije Univerzita u Kembridžu, na  postavljeno pitanje o tome kakva je praktična posledica ultrahladnih atoma, duhovito je odgovorio:
''Nikakva... Ultrahladni atomski gas je gas koji je otprilike milion puta ređi od vazduha, ali je ohlađen na manje od milionitog dela stepena iznad apsolutne nule. Tako niske temperature su važne jer kvantni fenomeni tada dolaze do izražaja. Prvo veliko postignuće u ovoj oblasti dogodilo se 1995. kada je prvi put ohlađen gas do takve temperature da se potvrdi postojanje tzv. Boze-Ajnštajnove kondenzacije, koju je Ajnštajn predvideo 70 godina ranije. Taj kondenzat je stanje koje u potpunosti teoretski razumemo i bilo ga je bilo lepo videti. Zašto 25 godina kasnije proučavamo ultrahladne atomske gasove? Ispostavilo se da je ovo relativno jednostavan, fleksibilan i lako kontrolisan poligon za komplikovanije eksperimente, pa možemo da kontrolisano povećavamo interakciju među česticama, da stavimo atome u kristalnu rešetku, da ih stavimo da se kreću u tri dimenzije ili dve dimenzije ili jednoj dimenziji...

Priznanja

Raznorazne su stvari koje teoretičari zamisle po principu 'a šta bi bilo kad bismo ovo promenili', a koje sa atomskim gasovima možemo da promenimo mnogo jednostavnije nego na drugim sistemima. Pri tom otkrivamo neke osnovne principe kvantne mehanike i kolektivnog ponašanja u kvantnim sistemima, koje ne samo što su primenjive na druge sisteme kojima je teško manipulisati nego i na neke sisteme u kojima je potpuno nemoguće raditi eksperimente. Na primer, šta se dešava u neutronskim zvezdama u kojima su principi slični onom što mi radimo u laboratoriji pa, radeći eksperimente, u laboratoriji možemo da malo bolje pretpostavimo šta se tamo dešava. Možemo da ispitujemo šta se dešavalo u doba Velikog praska, da rekreiramo neke uslove za koje verujemo da podsećaju na to šta se tada dogodilo, ali i da menjamo parametre kako bismo videli da li teorija zaista ima smisla'', rekao je profesor Hadžibabić za „Planetu“ i  održao predavanje na temu za koju je nagrađen.

Priznanja

Tri dimenzije

''Šta ja radim? Ja se konkretno bavim nekim podskupom stvari kojima bi ljudi mogli da se bave. Ono što mene interesuje jeste šta se dešava ako su interakcije među tim atomima najjače što mogu da budu, najjače koliko to dozvoljavaju zakoni kvantne mehanike... Drugi problem kojim se bavim je šta se specifično menja ako pređemo iz tri dimenzije u dve dimenzije pa, recimo, atomi ne mogu da se kreću u tri dimenzije kao ptice u letu, nego u dve dimenzije kao lopte na bilijarskom stolu, jer se ispostavlja da to suštinski menja kakvo kolektivno ponašanje mogu da pokažu. To su samo neki primeri'', naveo je prof. dr Zoran Hadžibabić, koji je po završetku Matematičke gimnazije u Beogradu, nastavio školovanje na Univerzitetu u Kembridžu gde je završio osnovne studije u oblasti priodnih nauka (fizike) i potom doktorirao na MIT-u. Danas radi na Univerzitetu u Kembridžu, na Koledžu Triniti, kao i na Odseku za fiziku Laboratorija Kevendiš, gde je i redovni profesor.



Dubravka Marić

 



Kompletni tekstove sa slikama i prilozima potražite u magazinu
"PLANETA" - štampano izdanje ili u ON LINE prodaji Elektronskog izdanja
"Novinarnica"

 

 

 

  back   top
» Pretraži SAJT  

powered by FreeFind

»  Korisno 
Bookmark This Page
E-mail This Page
Printer Versie
Print This Page
Site map

» Pratite nas  
Pratite nas na Facebook-u Pratite nas na Twitter - u  
»  Prijatelji Planete



» 10 GODINA PLANETE

free counters Flag Counter

6 digitalnih izdanja:
4,58 EUR/540,00 RSD
Uštedite čitajući digitalna izdanja 50%

Samo ovo izdanje:
1,22 EUR/144,00 RSD
Uštedite čitajući digitalno izdanje 20%

www.novinarnica.netfree counters

Čitajte na kompjuteru, tabletu ili mobilnom telefonu

» PRELISTAJTE

NOVINARNICA predlaže
Prelistajte besplatno
primerke

Planeta Br 48


Planeta Br 63


» BROJ 91
Planeta Br 91
Godina XVII
Jul - Avgust 2019.

 

 

Magazin za nauku, kulturu, istraživanja i otkrića
Copyright © 2003-2019 PLANETA