OKO PLANETE

KLIMA UREĐAJI

Spas za ozon

Frižider koji radi na plastične kristale mogao bi da reši važan problem. Naša potreba da posedujemo mesto gde hladimo i čuvamo hranu i piće ugrožava planetu Zemlju, tačnije njen ozonski omotač. Procenjuje se da oprema za zamrzivače i klimu troši između 25 i 30 procenata električne energije na svetu. Veći deo te opreme koristi gasove staklene bašte za transfer toplote. 
Bing Li sa Instituta za istraživanje metala u Šenjangu, zajedno s kolegama upotrebljava alternativni materijal za hlađenje poznat pod nazivom plastični kristal, tvrdeći da je bolji za životnu sredinu i da troši manje energije. Konvencionalni frižideri oslanjaju se na kompresiju materijala tako da se menjaju iz gasa u tečnost. Tečnost apsorbuje toplotu iz svoje okoline, u ovom slučaju unutrašnjosti frižidera, transformiše je u gas da bi se zatim ponovio ceo ciklus. Ti materijali su fluidi koji efikasno apsorbuju i oslobađaju toplotu ali su problematični jer doprinose globalnom zagrevanju. 
Jedna vrsta, hlorofluorougljenici (CFCs), poznata je po tome što istanjuje ozonski omotač i skoro je u potpunosti istisnuta iz upotrebe. Njihova zamena, hidrofluorougljenici (HFCs), koji su mnogo bolji za očuvanje ozonskog omotača, takođe su moćni gasovi staklene bašte.
Razvijene zemlje su počele da smanjuju HFCs ove godine, ali još uvek nije u potpunosti jasno na šta će raditi frižideri i klima uređaji. Kao potencijalna zamena razmatra se ugljen-dioksid. U smislu ekološki prihvatljivije alternative, predloženo je čvrsto agregatno stanje koje menja temperaturu u reakciji na eksterni pritisak.  Plastični kristali, meke i topive čvrste materije poput pudera pojavili su se pre nekoliko decenija i koristili su se kod velikog broja proizvoda uključujući kozmetiku, farbu i plastiku. Neki od njih razmatrani su kao materijal za skladištenje energije ali su Li i njegove kolege shvatili da odlično funkcionišu kao frižideri.
Plastični kristali imaju neorganizovanu strukturu, što znači da nemaju pravilni rešetkasti oblik. Čak i najmanji pritisak može da pretvori materijal iz neorganizovanog u organizovani oblik, pri čemu je rezultat svega toga promena u energiji. Jedna vrsta plastičnog kristala, neopentilglikol, ima promenu energije deset puta veću od drugih potencijalnih čvrstih sredstava za hlađenje. To znači da ima daleko veći efekat hlađenja sredine kada se primeni isti pritisak. Bing Li dodaje da su plastični kristali identifikovani kao obećavajući materijal za hlađenje čvrstog agregatnog stanja. Međutim, ostaje još dosta istraživanja oko smanjenja gubitka toplote i povećanja energetske efikasnosti procesa kako bi se novi materijali izjednačili s postojećim materijalima za hlađenje.

Kompletni tekstove sa slikama i prilozima potražite u magazinu
"PLANETA" - štampano izdanje ili u ON LINE prodaji Elektronskog izdanja
"Novinarnica"