MAGAZIN ZA NAUKU, ISTRAŽIVANJA I OTKRIĆA
»  MENI 
 Home
 Redakcija
 Linkovi
 Kontakt
 
» BROJ 90
Planeta Br 90
Godina XVII
Maj - Jun 2019.
»  IZBOR IZ BROJEVA
Br. 90
Maj. 2019g
Br. 89
Mart. 2019g
Br. 88
Jan. 2019g
Br. 87
Nov. 2018g
Br. 86
Sep. 2018g
Br. 85
Jul 2018g
Br. 83
Mart 2018g
Br. 84
Maj 2018g
Br. 81
Nov. 2017g
Br. 82
Jan. 2018g
Br. 79
Jul. 2017g
Br. 80
Sep. 2017g
Br. 77
Mart. 2017g
Br. 78
Maj. 2017g
Br. 75
Septembar. 2016g
Br. 76
Januar. 2017g
Br. 73
April. 2016g
Br. 74
Jul. 2016g
Br. 71
Nov. 2015g
Br. 72
Feb. 2016g
Br. 69
Jul 2015g
Br. 70
Sept. 2015g
Br. 67
Januar 2015g
Br. 68
April. 2015g
Br. 65
Sept. 2014g
Br. 66
Nov. 2014g
Br. 63
Maj. 2014g
Br. 64
Jul. 2014g
Br. 61
Jan. 2014g
Br. 62
Mart. 2014g
Br. 59
Sept. 2013g
Br. 60
Nov. 2013g
Br. 57
Maj. 2013g
Br. 58
Juli. 2013g
Br. 55
Jan. 2013g
Br. 56
Mart. 2013g
Br. 53
Sept. 2012g
Br. 54
Nov. 2012g
Br. 51
Maj 2012g
Br. 52
Juli 2012g
Br. 49
Jan 2012g
Br. 50
Mart 2012g
Br. 47
Juli 2011g
Br. 48
Oktobar 2011g
Br. 45
Mart 2011g
Br. 46
Maj 2011g
Br. 43
Nov. 2010g
Br. 44
Jan 2011g
Br. 41
Jul 2010g
Br. 42
Sept. 2010g
Br. 39
Mart 2010g
Br. 40
Maj 2010g.
Br. 37
Nov. 2009g.
Br.38
Januar 2010g
Br. 35
Jul.2009g
Br. 36
Sept.2009g
Br. 33
Mart. 2009g.
Br. 34
Maj 2009g.
Br. 31
Nov. 2008g.
Br. 32
Jan 2009g.
Br. 29
Jun 2008g.
Br. 30
Avgust 2008g.
Br. 27
Januar 2008g
Br. 28
Mart 2008g.
Br. 25
Avgust 2007
Br. 26
Nov. 2007
Br. 23
Mart 2007.
Br. 24
Jun 2007
Br. 21
Nov. 2006.
Br. 22
Januar 2007.
Br. 19
Jul 2006.
Br. 20
Sept. 2006.
Br. 17
Mart 2006.
Br. 18
Maj 2006.
Br 15.
Oktobar 2005.
Br. 16
Januar 2006.
Br 13
April 2005g
Br. 14
Jun 2005g
Br. 11
Okt. 2004.
Br. 12
Dec. 2004.
Br 10
Br. 9
Avg 2004.
Br. 10
Sept. 2004.
Br. 7
April 2004.
Br. 8
Jun 2004.
Br. 5
Dec. 2003.
Br. 6
Feb. 2004.
Br. 3
Okt. 2003.
Br. 4
Nov. 2003.
Br. 1
Jun 2003.
Br. 2
Sept. 2003.
» Glavni naslovi

MEDICINA

 

Gordana Tomljenović

Atopijske bolesti

Lečenje alergijske kijavice kao – prevencija astme

MEDICINA

Prof. dr Mirjana Bogić

 

Blagovremeno prepoznavanje i pravilan tretman alergijske kijavice zapravo je način prevencije i očuvanja kvaliteta života kod osoba sklonih atopijskim bolestima, koje su poslednjih decenija sve učestalije širom sveta. Istaknuti alergolog, prof. dr Mirjana Bogić, kaže da je alergijska kijavica ključni faktor rizika za oboljevanje od alergijske bronhijalne astme, te je dobra kontrola rinitisa i nešto ređe zastupljenog dečjeg ekcema, istovremeno i brana za razvoj najteže među atopijskim bolestima 

 

Alergijska kijavica (rhinitis), alergijska bronhijalna astma, i dečji ekcem ili atopijski dermatitis kod odraslih, tri su alergijske zapaljenske bolesti koje obično “idu zajedno” - u nekim slučajevima mogu da prethode jedna drugoj, a ponekad i da se javljaju u kombinacijama. Obično im podležu osobe rođene sa genetskom predispozicijom ka alergijskim reakcijama, te se zasad ne može reći da mogu biti izlečene, ali svakako mogu adekvatno da budu lečene i kontrolisane na način da gotovo nimalo ne remete normalan život i rad. Uslov za to je - kako naglašava prof. dr Mirjana Bogić, alergolog beogradske Opšte bolnice Bel Medic - da budu prepoznate na vreme. Alergijska kijavica, na primer, prethodi, to jest faktor je rizika za razvoj alergijske bronhijalne astme, pa je veoma važno da u dečjem uzrastu, kad se obično javlja, ne bude pogrešno lečena kao „prehlada“, „bakterijska infekcija“, „upala srednjeg uha“… Prof. Bogić ističe da je blagovremeno prepoznavanje i pravilan tretman alergijske kijavice zapravo ključni faktor prevencije i očuvanja kvaliteta života kod osoba sklonih atopijskim bolestima, koje su poslednjih decenija sve učestalije širom sveta.
Alergijska kijavica (alergijski rinitis) najčešća je hronična nezarazna bolest današnjice, sa oko 400 do 500 miliona obolelih u svetu, i dece i odraslih. Štaviše, njena učestalost neprestano i brzo raste, za po nekoliko procentnih poena na godišnjem nivou, te se sasvim opravdano može govoriti o epidemiji alergijske bolesti u svetu. Kao ilustraciju, prof. Bogić navodi nedavno italijansko istraživanje na pedijatrijskom uzorku koje zaključuje da će, sa nastavljanjem postojećeg trenda rasta, za dve godine svako drugo dete u Italiji imati alergijsku kijavicu.

Alergeni i nasleđe

Alergijski rinitis je zapaljenje sluznice disajnih organa izazvano alergenima na koje je osoba osetljiva. Najčešće su to neki od inhalacionih alergena prisutnih u vazduhu, kao što je kućna prašina, grinje u kućnoj prašini, i različite vrste polena - poleni drveća, poleni trava, kao i poleni korova, kojima pripada i ozloglašena ambrozija.
Ova alergijska bolest obično se javlja u mlađem uzrastu, kod dece od tri do pet godina života, ili kod mladih u dobu između 18. i 20. godine, pa sve do zrelih četrdesetih godina. Može da se javi i kod starijih osoba, ali u tim slučajevima je obično reč o hroničnom rinitisu koji nema alergijsku osnovu.

MEDICINA

Kod dece sa alergijskom kijavicom, neko od roditelja ili bliske porodice verovatno već ima rinitis, bronhijalnu astmu ili atopijski dermatitis (u detinjstvu je to dečji ekcem). Prof Bogić, naime, objašnjava da je reč o deci rođenoj sa genetskom predispozicijom, to jest sa određenom promenom na genu koji je od direktnog uticaja na sintezu i visinu koncentracije ukupnog imunoglobulina E, antitela koje je direktno povezano sa alergijskom reakcijom u organizmu, i sa pomenute tri bolesti. Od ukupnih Imunoglobulina E (IgE) formiraju se takozvani specifični IgE, za svaki pojedinačni alergen; koliko je alergena u našem okruženju, toliko može da bude specifičnih IgE varijacija.
Genetska predispozicija ne znači nužno da će se kod deteta sa nasleđenom sklonošću ka alergijama razviti neka atopijska bolest. S druge strane, ukoliko roditelj deteta ima jednu od tri alergijske bolesti, rizik da i dete dobije neku od tih bolesti raste na oko 50 odsto; ako i drugi roditelj ima atopijsku bolest, kod deteta rizik značajno raste - na oko 75 odsto. Podsećajući na sve veću incidencu i globalno epidemijske razmere atopijskih bolesti, prof. Bogić u ovom kontekstu dodaje da rizici nasleđa ne treba da obeshrabre partnere sa atopijskim bolestima koji planiraju potomstvo. To nisu bolesti koje treba da utiču na izbor partnera; toliko su često zastupljene da o njima ne treba ni razmišljati, dodaje naša sagovornica.

Prepoznavanje i dijagnostika

Alergijski rinitis se nedovoljno često prepoznaje. Prof. Bogić navodi da se u velikom broju slučajeva pogrešno dijagnostikuje kao virusna infekcija gornjih disajnih puteva. I alergijska kijavica i virusna infekcija imaju slične simptome: otežano disanje na nos koje obolelog uslovljava da diše na usta; bistru sekreciju iz nosa, ponekad kao „iz slavine“;  vrlo često i crvenilo i otečenost očiju; nakupljanje sekreta, naročito ujutru, koji se iz nosa sliva kroz nazofarinks i niz ždrelo spušta u gušu, izazivaći nadražajni kašalj i svrab sluznice. Nadražaj oka, sluznice i obilna sekrecija često su izraženiji kod alergijske kijavice, ali se javljaju i kod virusnih infekcija.
Kako razlikovati ove dve bolesti? Prema objašnjenju prof. Bogić, virusna infekcija uvek daje povišenu telesnu temperaturu: ona može da bude subfebrilna, što je 37 i nešto iznad 37 stepeni Celzijusa, a može da pređe i 38; ukoliko su gornji disajni putevi zahvaćeni infekcijom virusa gripa, temperatura može da se penje i do 40 ili 41. Virusnu infekciju prate bol u mišićima, bol u zglobovima, „bol u kostima“, jeza, groznica, loše opšte stanje.
Alergijska kijavica nema navedene simptome. Sama po sebi nije teška bolest - pod uslovom da je prepoznata i dijagnostikovana na vreme, te da se terapija sprovodi dosledno svake godine, u periodu kada pacijent ima najveće tegobe. Za to je neophodan dobar akcioni plan koji pacijent, iz godine u godinu,realizuje sa svojim alergologom.
Prof. Bogić dodaje da je dijagnostika alergijske kijavice izuzetno jednostavna. Ukoliko anamneza upućuje na alergijski rinitis, dovoljno je da se urade takozvane prick (ubodne) kožne probe, alergenima iz standardne palete koju je za naše podneblje pripremio Institut Torlak. Prick probe nisu bolne niti krvare, i već za 15 do 20 minuta (ne)daju reakcije na paletu alergena. Ukoliko su probe tehnički dobro urađene, njihovi rezultati su veoma pouzdani, te nije potrebno raditi serološke analize (krvi) na specifična antitela, osim u slučajevima kad postoji dilema oko interpretacije rezultata kožnih proba, ili ako pacijenta treba pripremiti za posebne oblike imunoterapije. U standardnim slučajevima - kakvih je 98 odsto - kožne probe u rekordnom roku mogu da potvrde ili opovrgnu podatke iz anamneze, pa time i sumnju na alergijsku kijavicu.

MEDICINA

Otkriveni alergen ili alergeni mogu, pak, vrlo individualno da deluju. Neke osobe imaju tegobe u aprilu, maju i junu, a neke samo u martu, pa potom u julu ili avgustu. Kombinacije su vrlo različite. Pacijenti alergični na kućnu prašinu i grinje imaju tegobe tokom cele godine, uz dodatna pogoršanja u sezoni delovanja polena. Ali, i ta teža stanja su, prema rečima prof. Bogić, takođe rešiva.

Put u bronhijalnu astmu

Prof. Bogić ističe da je alergijska kijavica najveći faktor rizika za razvoj alergijske bronhijalne astme. To je potvrdilo i veliko dvodecenijsko američko istraživanje na uzorku studentske populacije. Studija je, tokom 23 godine, pokazala da su studenti sa alergijskom kijavicom tri puta češće oboljevali od alergijske bronhijalne astme u poređenju sa zdravim ispitanicima iz kontrolne grupe. U skladu sa ovim nalazom, razvoj bronhijalne astme prof. Bogić poredi i sa vrhom ledenog brega ispod koga se često krije niz godina nelečenog alergijskog rinitisa, pri čemu su pod posebnim rizikom osobe osetljive na prisustvo grinja, jer su pod dejstvom alergena tokom cele godine.

Bez kapi za nos!

Antihistaminski lekovi treba da su prva linija odbrane od alergijske kijavice. Kapi za nos su pogrešan terapijski izbor, naglašava prof. Bogić. Kapi za nos se primenjuju samo kod virusnih infekcija; pacijenti sa otečenom nosnom sluznicom zbog delovanja virusa teško dišu na nos, posebno noću, pa je potrebno da kapi koriste i više puta u toku dana - ali opet ne duže od pet dana. Neopravdana upotreba kapi za nos, posebno kod osoba koje su više puta u toku godine „prehlađene“, ne znajući da zapravo imaju alergiju kijavicu, može veoma da ošteti nosnu sluznicu. Vremenon, ona atrofira i stanjuje se, i to ireverzibilno, budući da definitivno gubi kvalitet i zdrav trepljasti epitel. Štaviše, predstavlja podlogu za razvoj takozvanog medikamentoznog rinitisa.

Dečji ekcem kao alarm

Kod novorođenčeta sa visokim atopijskim statusom - kad jedan ili oba roditelja imaju neku od tri alergijske bolesti - pojava dečjeg ekcema treba da je alarm za posebno brižljivo praćenje mogućeg razvoja alergijskog rinitisa i/ili alergijske bronhijalne astme. Ukoliko se ekcem javi na celom telu, na licu, i ako je intenzivan, postoji opasnost da dete gotovo sugurno oboli od bronhijalne astme, i to astme težeg kliničkog oblika koja će ga pratiti kroz ceo život. Prof. Bogić naglašava da bebu sa dečjim ekcemom treba lečiti u skladu sa najsavremenijim terapijskim principima, i budno je pratiti. Dete, međutim, ne treba da je pod staklenim zvonom da ne bi bilo uskraćeno za normalno detinjstvo. Zadatak pedijatra je, pak, da blagovremeno uoči mogući razvoj određene simptomatologije na nivou gornjih i na nivou donjih disajnih puteva, kako bi se na njihovu pojavu reagovalo odmah.

Tri terapijska koraka

Alergijski rinitis kontroliše se antihistaminskim lekovima. Naša sagovornica dodaje da se u apotekama u našoj zemlji mogu naći najsavremeniji antihistaminici, i to u slobodnoj prodaji, zato što gotovo da nemaju neželjenih efekata. Mogu da ih uzimaju trudnice, dojilje, čak se i bebama daju u obliku sirupa, i mogu da se koriste veoma dugo. Osobe sa alergijskim simptomima od marta do kraja oktobra, na primer, slobodno mogu da ih uzimaju svih šest meseci. Kod pacijenata sa hroničnom urtikarijom, koja za klinički boljitak zahteva dužu primenu terapije, pacijentima se ovi moderni antihistaminici, koji ne sediraju, daju i po godinu dana. Pritom su i veoma komforni - uzimaju se jednom u 24 sata - i nisu kontraindikacija za upravljanje motornim vozilima, konzumiranje bilo koje hrane i uzimanje manjih količina alkohola.
Ukoliko alergijski rinitis ima težu kliničku formu i ne povlači se pod dejstvom  antihistaminskih lekova, u terapiju se uključuju intranazalni kortikosteroidi. Za razliku od kortikosteroidnih lekova starije generacije koji su imali dosta neželjenih efekata, moderni kortikosteroidni medikamenti su, prema rečima prof. Bogić, izvanredni lekovi. Pri pravilnoj upotrebi, moderne kortikosteroidne formule su veoma bezbedne i efikasne. Mogu da se daju trudnicama i dojiljama; deci se daju od druge godine života, ali ne zato što su nebezbedne za jednogodišnjake već zato što najmanja deca ne umeju da ih insufliraju (ušmrknu) u nos. Prof. Bogić je u svojoj praksi imala brojne pacijentkinje, trudnice sa alergijskom kijavicom i alergijskom bronhijalnom astmom, koje su koristile savremene inhalacione kortikosteroide i koje su rodile potpuno zdravu decu. Velike kliničke studije su pokazale, kao i iskustva domaćih alergologa, da navedena terapija nema neželjene efekte koje mogu da imaju drugi oblici kortikosteroida, oni koji se daju kao tableteili kao intramuskularne i intravenske injekcije. Udruživanje modernih antihistaminskih i intranazalnih kortikosteroidnih lekova posebno je efikasna terapijska kombinacija.
Alergenska imunoterapija je treći terapijski korak, koji se koristi u manjem broju slučajeva, kad prethodno lečenje na daje zadovoljavajuće rezultate. Ukoliko je pacijent  osteljiv na polen drveta, na primer, daje mu se imunoterapija koja započinje vrlo niskim koncentracijama polena drveta; iz nedelje u nedelju doza se sukcesivno i lagano povećava, do maksimalne koncentracije koju pacijent toleriše i koja potom predstavlja takozvanu dozu održavanja. Imunoterapija se sprovodi najmanje tri, a najduže pet godina. Pacijent sa imunoterapijom i po nekoliko godina može da ima značajno manje simptome, ali to ne znači da ponekad neće biti potrebe i za primenom antihistaminika, možda i intranazalnih kortikosteroida, objašnjava prof. Bogić. Naša sagovornica dodaje da imunoterapija daje posebno dobre rezultate kod mladih osoba, kod osoba sa veoma izraženom atopijskom konstitucijom - sklonošću ka alergijskim bolestima - i kod osoba koje imaju osetljivost na samo jedan alergen, eventualno dva. Kod polisenzibilizacije, osetljivosti na više alergena, rezultati imunoterapije često nisu tako dobri.

Komplikacije nelečenog rinitisa

Ukoliko alergijska kijavica nije prepoznata i oboleli nije pod terapijom, dolazi do promena na nivou sinusa koji se, uz oticanje sluznica, pune sekretornim sadržajem, što dovodi do tegoba koje veoma narušavaju kvalitet života. Uz otežano disanje na nos i crvenilo i otečenost očiju javljaju se jake glavobolje; ovo stanje često izaziva anksioznost i, sve zajedno, ometa život i rad, pohađanje škole, bavljenje sportom… Prof. Bogić navodi da postoje velike svetske studije koje su utvrdile da je osobama sa nelečenom alergijskom kijavicom kvalitet života lošiji nego u pacijenata sa bronhijalnom astmom koja je prepoznata i dobro lečena, iako je reč o oboljenju koje je svakako teže od alergijskog rinitisa.
Brojne su komplikacije do kojih može da dovede dugogodišnje zanemarivanje zapaljenja sluznice gornjih disajnih organa izazvano alergenima, koje neretko ostaje neprepoznato i po 10 godina. U takvim slučajevima, jedna od komplikacija može da bude polipoza - stvaranje karfiolaste mase tkiva koja vremenom zatvara jednu pa drugu nozdrvu i popunjava sinuse. Štaviše, nosni i sinusni polipi skloni su da rastu „kao pečurke posle kiše“ i da se višestruko obnavljaju, uprkos polipektomijama (hirurškom uklanjanju polipa). Nazalni kortikosteroidni sprejovi pokazali su se, prema rečima naše sagovornice, veoma korisnim kod uporne polipoze. Značajno mogu da smanjuju polipe i da odlože hiruršku intervenciju, ponekad čak i da je potpuno zamene.
Kod dece uzrasta do pet-šest godina, vrlo je važno da se alergijska kijavica prepozna na vreme zato što često može da daje simptome zapaljenja srednjeg uha. Prof. Bogić upozorava na brojne slučajeve u kojima se bol u uhu pogrešno interpretira kao simptom infekcije uha, i leči antibioticima, a zapravo je simptom alergijski izazvanog oticanja eustahijeve tube (koja spaja nos i uvo). Reč je otitis media sa efuzijama, čestom alergijskom stanju koje je posledica alergijskog izliva na nivou srednjeg uha, te zahteva terapiju antihistaminicima ili intranazalnim kortikosteroidima.
Hronična upala sinusa može, takođe, da bude jedna od komplikacija nelečene alergijske kijavice. Neprepoznat primarni alergijski rinitis može da bude uzročnik ili „podloga“ za ponavljanje sekundarnih upala sinusa izazvanih bakterijama. Obolela osoba je u tom slučaju često pod terapijom antibioticima, pa zbog posledične rezistencije na antibiotike može da dospe i na hirurško lečenje. Kod hronične upale sinusa ovog tipa, svojevrstan začarani krug nastaje kad se sekundarna infekcija sinusa izleči antibiotskim lekom, te to zamaskira primarni problem i alergijska kijavica ostaje nelečena. Prof. Bogić dodaje da osobe sa alergijskim rinitisom češće podležu i virusnim infekcijama, zato što je njihova edematozna hiperemična sluznica prijemčiva za infekte, bilo da je reč o bakterijama ili o virusima. Na taj način se, prema objašnjenju naše sagovornice, održava začarani krug u kome se smenjuju virusna infekcija i alergijski poremećaj, što može da predstavlja problem i u prepoznavanju i u lečenju alergijskog rinitisa.

MEDICINA

Enigma i za genetičare

Poslednjih decenija, učestalost atopijskih bolesti, posebno alergijske kijavice, sve je veća. Ono što posebno brine alergologe, i u svetu i kod nas, jeste podatak da ima sve više slučajeva pojave neke od atopijskih bolesti i kod onih osoba koje u porodičnoj istoriji nemaju alergijska oboljenja - njih je i do 27 odsto. 
Prof. Bogić osvrće se na činjenicu da je u 21 veku život čoveka sve duži, te je sve veća incidenca reumatoloških bolesti (zato što ima dovoljno vremena da se ispolje), sve je više slučajeva dijabetesa (zbog raširene gojaznosti), kao i kardiovaskularnih i cerebrovaskularnih bolesti (što je u vezi sa sedentarnim stilom života, lošom ishranom, gojaznošću, stresom), te maligniteta i psihijatrijskih bolesti (iz već spomenutih razloga koji su u vezi sa savremenim, užurbanim i stresnim načinom života). Lekarima je sve to jasno i razumljivo, kaže prof. Bogić, ali ogroman porast atopijskih bolesti, naročito alergijskog rinitisa, i za njih ostaje neka vrsta enigme. Možda je reč o aerozagađenju, o stresu, o načinu ishrane, o različitim faktorima rizika koji mogu da utiču da dođe do promene u genomu u određenoj generaciji. Činjenica je, međutim, da ni najveći stručnjaci koji se baveimunologijom, ni genetičari kojima je poznato koje su to genetske promene koje uslovljavaju razvoj alergijskih bolesti, i dalje ne znaju šta je to što ih uzrokuje.

 

 

 

 

Gordana Tomljenović

 



Kompletni tekstove sa slikama i prilozima potražite u magazinu
"PLANETA" - štampano izdanje ili u ON LINE prodaji Elektronskog izdanja
"Novinarnica"

 

 

 

  back   top
» Pretraži SAJT  

powered by FreeFind

»  Korisno 
Bookmark This Page
E-mail This Page
Printer Versie
Print This Page
Site map

» Pratite nas  
Pratite nas na Facebook-u Pratite nas na Twitter - u  
»  Prijatelji Planete



» 10 GODINA PLANETE

free counters Flag Counter

6 digitalnih izdanja:
4,58 EUR/540,00 RSD
Uštedite čitajući digitalna izdanja 50%

Samo ovo izdanje:
1,22 EUR/144,00 RSD
Uštedite čitajući digitalno izdanje 20%

www.novinarnica.netfree counters

Čitajte na kompjuteru, tabletu ili mobilnom telefonu

» PRELISTAJTE

NOVINARNICA predlaže
Prelistajte besplatno
primerke

Planeta Br 48


Planeta Br 63


» BROJ 78
Planeta Br 78
Godina XIV
Maj.2017 -Jun.2017.

 

 

Magazin za nauku, kulturu, istraživanja i otkrića
Copyright © 2003-2019 PLANETA